Шта се крије иза ознаке „службено”

Да портал „Пиштаљка” 2013. није успео да скине ознаку „војна тајна” са документа Министарства одбране јавност никада не би сазнала за штетан посао који је грађане Србије коштао 90 милиона динара. Управо толико је износила уговорена надоградња софтвера које је Министарство одбране, на чијем је челу тада био Драган Шутановац, поверило фирми „Комтрејд”. „Пиштаљка” је тада открила не само да је посао многоструко претплаћен, већ да софтвер није коришћен ни неколико година касније.

Имајући у виду колико је широка злоупотреба тајности, вест да је Влада у априлу ове године Уредбом о канцеларијском пословању органа државне управе увела нову ознаку „службено” за своја документа стручна  јавности је дочекала као претњу праву да се сазна како послује власт и државна администрација.

Прве кораке предузео је Савет за борбу против корупције и поднео Уставном суду иницијативу за оцену уставности и законитости уредбе сматрајући да није јасно дефинисано који се подаци могу третирати као осетљиви, ко то процењује, као и на кога је дистрибуција ограничена. Ово владино тело као спорно оценило је и то што је тај подзаконски акт донела влада у техничком мандату.

Из Немањине 11 јуче је стигло објашњење у којем јавност уверавају да „службено” није никаква ознака тајности, већ „се односи на сва акта која настану у раду државних органа, а која према правилима Европске уније морају носити ознаку „Limite”, односно „Limited"”.  Другим речима, нису тајна, али могу бити осетљиви те захтевају ограничену дистрибуцију.

Ово објашњење владе није звучало уверљиво стручњацима са којима смо разговарали. Они упозоравају да се у изменама крије велика опасност и препрека за слободан приступ информацијама од јавног значаја.

– То отвара могућност да неки шефови произвољно стављају поверљиве ознаке на разноразна документа, да органи државне управе информацију која би требало да буде доступна грађанима прогласе за службену тајну. Оваква измена не иде на руку ни новинарима ни узбуњивачима. „Пиштаљка” је раније тражили да се обим тајних података сведе на оно што је препорука Савет Европе. Дакле, тајни могу да буду само одбрамбени, безбедносни и спољнополитички послови државе. Сада је влада упутила јасну  поруку да жели да задржи монопол над подацима и да јавност онемогући да на једноставна начин дођу до информација које су битне за све грађане. Врх државе одређује шта ће да буде доступно јавности – упозорава главни и одговорни уредник „Пиштаљке” Владимир Радомировић. 
Осим ових замерки правник Зоран Чворовић са Правног факултета у Крагујевцу истиче да подзаконски акти не могу да уведу нове категорије које би повећавале односно сужавале права и обавезе прописане законом.

– Ова измена је рестриктивна, ускраћује право јавности да сазна о раду државних предузећа. Без обзира да ли је донета у техничком мандату или не, овде је спорно то што имамо „владавину уредбама”. У тој ситуацији се заобилази Народна скупштина, а Влада узурпира законодавну власт – упозорава Чворовић.

Да у уредби не може да се нађе оно што не стоји у Закону о тајности података упозорава и повереник за заштиту информација од јавног значаја Родољуб Шабић, који је тим поводом упутио писмо и Александру Вучићу.

Док премијер Вучић у јавности прилично често критикује претходну власт због уговора са Фијатом који је проглашен тајном, Управни суд је донео већ седам пресуда у корист покрета „Доста је било” јер је Влада прогласила тајном биографије државних функционера. ДЈБ поднео је укупно 33 тужбе јер је, како тврде, 160 биографија јавних функционера проглашено тајном уз изговор заштите приватности.