Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

На аутобуску станицу само хеликоптером

Земљиште око станице је у власништву Републичке дирекције за имовину, а она тај плац може уступити само државним предузећима и установама, никако приватнику који би евентуално купио „Аутотранспорт
На аутобуску станицу само хеликоптером
Део аутобуске станице у Краљеву (Фото М. Дугалић)

Краљево – Земљиште којим сада аутобуси прилазе перонима, а и плац на коме је 25 стајалишта на краљевачкој аутобуској станици није власништво предузећа „Аутотранспорт“, које је у стечају, већ државе. Држава тај плац поседује, а корисник те површине од око 1,9 хектара је ЈП „Железнице Србије“, па је продаја, као и закуп, станице правно толико компликована да будући власник, ако жели да настави делатност, може да купи само зграду до које би лакше стигао хеликоптером него аутобусима. Ти нови подаци понуђени су нам после недавне рубрике о судбини аутобуске станице у Краљеву.

О чему је уистину реч? Крајем шездесетих прошлог века, краљевачко грађевинско предузеће „Каблар“, које одавно не постоји, добило је урбанистичке дозволе и на плацу покрај пруге у Краљеву саградило зграду од 736 квадратних метара. Тај објекат одмах је купило предузеће „Аутотранспорт“ за потребе аутобуске станице. Такву намену имала је та зграда дуги низ година, у почетку је њен урбанистички статус био привремен, али је после и легализована. Но, није тај објекат суштина приче, јер он је и данас, истина под хипотеком, власништво „Аутотранспорта“ и моћи ће да буде продат из стечаја. Али, земља око њега би могла да промени власника тек после низа перипетија, па можда чак само уз одлуку Владе Србије. Јер, кад је зграда грађена земљиште је било у власништву железнице, значи било је све друштвено, све наше и није било потребе за превођењем. Али, дошле су деведесете године када тржиште постаје одлучујући фактор, па се неко из ЈП „Железнице Србије“ сетио да је плац њихов и од „Аутотранспорта“ траже плаћање закупнине. О томе се склапа уговор и „Аутотранспорт“ железници месечно плаћа 260.000 динара. Тако је све до краја 2009. године, до новог закона о планирању и изградњи када ово земљиште прелази у својину Републичке дирекције за имовину, а железница постаје само корисник. Железница га, дакле, не може ни продати ни издати у закуп, а Дирекција тај плац може уступити само државним предузећима и установама, никако приватнику. Додуше, може га продати, али уз сагласност владе за шта је неопходно „дебело“ образложење и стрпљење. Та ситуација је већ испробана, јер је будући да је „Аутотранспорт“ од прошле године у стечају недавно била расписана јавна понуда за закуп аутобуске станице и од седам понуђача то право је добила краљевачка фирма „Макси бус“, уз месечну закупнину од два милиона динара. Али, то није реализовано, јер закупац није добио дозволе од надлежног министарства пошто онај онај ко је у закупу станице да би се бавио том делатношћу мора бити и у закупу земљишта којим се аутобуси крећу... И, тај уговор је раскинут.

Како од стечајне управе дознајемо, аутобуска станица ће крајем године бити нуђена и на продају. У случају да успеју и приволе одговорне у Дирекцији да и они плац понуде на продају, била би нуђена зграда са земљиштем. Али, да чак и да такве одлуке буде тамо ар плаца стаје око 20.000 евра... И, готово је извесно да ће уопште бити заинтересованих. Можда, уз намеру будућег власника да промени намену али тада би  Краљево остало без аутобуске станице.

– Зато би било најбоље да станицу купи град, па смо покренули иницијативу за промену Плана детаљне регулације тог подручја како бисмо ово земљиште прогласили површином за јавне намене. Онда бисмо тражили од Владе Србије да се прогласи јавни интерес и тај плац би граду био пренет без накнаде, административним путем. То јесте дуга и сложена процедура, али је, очигледно, да само тако можемо задржати аутобуску станицу, ту где је сада – каже Милан Милошевић, члан градског већа града Краљева.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.