Гладне године царства добре хране

Суботица – Индустријско-месни комбинат „29. новембар” још једно је пропало царство чије се некадашње богатство сада распродаје у деловима и у бесцење. Ни пре стечаја, али ни током седам година стечаја и банкрота, ни у једној од шест продаја није било купца за читаву фабрику. Тек у једном случају, неколико месеци 2010. године постојао је купац, који се предомислио и фабрику вратио Агенцији за приватизацију у чијим рукама је 93,6 одсто вредности капитала.

Колика је стварно вредност „29. новембра” тешко је проценити јер фабрика годинама не ради, њена производна линија, некада једна од најсавременијих у земљи је застарела и девастирана. Како се процењује, њена једина реална вредност је некретнина, јер се простире на 50.000 квадратних метара у индустријској зони у Александрову.

Месна прерађивачка кућа „29. новембар” наследник је приватне кланице коју 1890. године оснивају двојица предузимљивих Суботичана, Рафаел Хартман и Вилим Конен, а обрађено месо, као и јаја, извозили су и до Енглеске. Након Другог светског рата, предузеће прелази у државну својину, а 1946. године мења назив у нама познати „29. новембар”.

Нова власт настојала је да одржи славу некадашње кланице, у почетку са капацитетом кланице од 300 свиња и 35 говеда дневно. Из ширег центра града, због потребе раста капацитета, фабрика се сели у предграђе Александрово и постаје једна од највећих кланица бивше Југославије – 1.300 свиња и стотинак говеда дневно овде је прерађивано у свеже конфекционирано месо, или месне прерађевине. Годишње се производило више од 50.000 тона меса. Са етикетом „29. новембра” први пут су се појавиле трајне конзерве за извоз 1953. године, а 1968. први праве вакуум паковане виршле и кобасице, годину касније први производе трајне кобасице, трајну паштету и велики хит њихове производње – готова јела у алу фолији. Слоган „Царство добре хране” „29. новембар” је по свему оправдавао. Кувану шунку извозили су и за САД, а међу некадашњим запосленима остале су легенде о ригорозном санитарном прегледу који су морали да испуне за прекоокеанског купца.

Остаци некадашње фабрике „29. новембар” (Фото: Агенција за приватизацију)

ИМК „29. новембар” је имао и своје фарме свиња, као и раширену мрежу коопераната који су држали пуне оборе у читавој суботичкој општини и околним местима. Услед распада земље, санкција, а вероватно и несналажења менаџмента у новим околностима, гигант је за десетак година постао „сироче” суботичке привреде које нико не жели. Процењена вредност била је 751,5 милиона динара, али су дугови, сада вероватно већ у категорији ненаплативих, вишеструко већи. Међу њима и они за око 1.500 бивших радника који на име заосталих зарада потражују 1,5 милиона евра, а фабрика која је некада хранила бившу Југославију једна је од ретких у Суботици од које бивши запослени нису успели да извуку ни динар.

Индустријски комплекс је у стечају од 2009. године, пошто није урађен план реорганизације, проглашен је банкрот, а након неколико неуспелих продаја у целини, сада се распродаје део његове имовине, пре свега продавнице, затим моторна возила, а део ораница којима располаже издаје у закуп.