Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сви крагујевачки сувенири

Од златног доба југословенског титоизма, када је у дворишту готово сваке куће био „фића”, преко буђења дуго каптираног национализма, до импровизованог бувљака са половном робом
Сви крагујевачки сувенири
(Фото: Б. Карталовић)

Крагујевац – Сувенири нису само успомена на место које сте посетили, већ и прича о једном времену, друштвеним приликама и политичким системима који се мењају. Сувенири су историја у малом. Такву једну причу носе и крагујевачки сувенири, сведочећи о преображају живота, о прошлим и актуелним дешавањима у граду набрекле историје.

На платоу код Робне куће, како средовечни и нешто старији Крагујевчани зову здање Робне куће „Београд” у центру града, коју су осамдесетих година прошлог века опседали туристи из Русије, дивећи се изобиљу које су ту видели, налази се Туристичко-информативни центар (ТИЦ), невелика, али лепо уређена продавница Градске туристичке организације „Крагујевац”, основане пре, отприлике, седам деценија.

У ТИЦ-у се могу купити књиге, слике, це-деови и други рекламни материјал о Крагујевцу, а поједини сувенири сведоче и о златном добу југословенског титоизма, о седамдесетим годинама прошлог века, када је у дворишту готово сваке куће у Крагујевцу био „фића”. „Фићом” је радничка класа путовала на море, у Хрватску или Грчку, неизоставно сваке године, не питајући се хоће ли их код куће, кад се врате, сачекати плата. За летовање је радницима „Заставе”, који су направили готово милион „фића”, био довољан само регрес. Данас Крагујевчани себи могу да приуште само макету тог аутомобила.

Још од „деведесетих”, када су земљом тутњале колоне незадовољних Милошевићевим режимом, када је у сваком месту почео да се буди дуго каптирани национализам, у пешачкој зони Крагујевца, на Тргу код крста, где је опозиција организовала митинге и одакле су кретале чувене „шетње”, налази се продавничица на отвореном, у којој се могу наћи свакојаке иконице монархистичке, традиционалне, десничарске Србије, неки кажу већинске у Шумадији у Другом светском рату.

Ту се могу пазарити дрвене чутурице, шајкаче и четничке шубаре, као и мајице са одштампаним ликовима наших краљева и официра Југословенске војске у отаџбини. Наравно, доминира лик Чиче, ђенерала Драгослава Драже Михаиловића, првог герилца у окупираној Европи.

Недуго пошто је оборен Милошевић, с почетка овог века, када је разбуцана „Застава” која је аутомобиле извозила у више од 70 земаља, на шеталишту између главне градске пијаце и Малог парка, у чијем је средишту подигнут Споменик палим Шумадинцима, рад чувеног југословенског вајара Антуна Аугустинчића, поново је почео да се „буди” импровизовани бувљак на ком тезге и данас држе, углавном, овдашњи Роми.

На том месту се налазе прави крагујевачки сувенири, они који упечатљиво сведоче о актуелним приликама и дешавањима у граду који је некада био један од највећих индустријских центара целог Балкана. Изношена обућа и гардероба, расходовани технички уређаји, машине којима недостају неки делови, слике анонимних уметника и остала половна роба на најбољи начин говори о данашњем – „половном” Крагујевцу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.