Природна баштина „заробљена” у мраку

Више од два милиона примерака стена, минерала, фосила, биљака, животиња… То непрегледно благо природе, разврстано у чак 120 различитих збирки, и даље је „заробљено” у вишедеценијском мраку, у  депоима Природњачког музеја. Просторије за складиштење бројних предмета су мање-више у добром стању. Од три депоа, реновирана су два. Делови палеонтолошке збирке, а ту су, између осталог, уредно послагани фосили, разни скелети, мамути, рибe, стоноге, ракови, сада се чувају у одговарајућим микроклиматским условима што, нажалост, не може да се каже за део у којем су похрањени минерали и стене. Прашина, влага, оронули простор... Тај кутак, наравно, није заборављен, а у музеју кажу да ће и он ускоро доћи на ред. Засад је у једном његовом делу постављена савремена нова хладњача у којој су смештене животиње које чекају на препарирање.

– Наш највећи проблем је недостатак простора да на сталној поставци покажемо музејско благо. Оно се непрестано увећава, а простора је све мање, па смо тако принуђени да стављамо експонате једне преко других. Добро би било повећати површину депоа, али нам то ипак није приоритет, већ стална поставка. Јер, без ње Природњачки музеј полагано се претвара у истраживачки институт, а благо нема своју публику. Организујемо, наравно, гостујуће изложбе по региону где грађани могу да виде експонате из наше ризнице. Имамо и Малу галерију на Калемегдану, али је тај простор, по својој површини, свакако недовољан за изложбу милионске колекције – каже Александра Савић, виши кустос Природњачког музеја који је минуле зиме обележио 120 година постојања.


Бизонаријум у коме су изложене лобање степских бизона старије од 10.000 година (Фото Р. Крстинић)

Велики планови од пре само десетак година – повезивање зграде у Његошевој улици стакленим пролазом са делом који излази на Улицу кнегиње Зорке и градња новог здања на темељима Музеја револуције код некадашње зграде Централног комитета – препуштени су забораву. Ранијим плановима била је предвиђена и надоградња постојеће зграде, али ни од тога засад нема ништа. Тако ће до даљег, далеко од очију јавности, остати ћилибар стар 30 милиона година, шкољка која је превалила 14 и по милиона година, али и две „гвоздене грудве” које су међу најстаријим примерцима у музеју. То су сокобањски и јелички метеорит, старији и од саме земаљске кугле. Те две стене чувају се у посебним условима, а за излагање се користе верне копије, такозвани мулажи.

И делови највећег музејског експоната, веродостојна реплика кикиндског мамута позната под називом „Кика”, стоје сложени у депоу, уместо да реплика стално буде пред публиком, као што би то била пракса у свету. Више среће имали су степски бизони за које је пре неколико година пронађено решење – „Бизонаријум”. Галерија је смештена у дворишту музеја, у којем је на полицама изложено 300 лобања и делова скелета, старијих од 10.000 година. 


Збирка инсеката  (Фото Р. Крстинић) 

Панчићев кабинет спреман за најмлађе

Због недостатка изложбеног простора немогуће је показати јавности све експонате који се чувају под кровом музеја. Неке од њих засад је могуће видети само на тематским изложбама у галерији на Калемегдану, кроз коју годишње прође више од 30.000 посетилаца. Да благо не би и даље било заробљено у подрумима, запослени су се досетили да опреме Панчићев кабинет, чија ће врата школарцима бити отворена од септембра. У том простору одржаваће се предавања и радионице намењене малишанима из целе Србије, у којима ће они моћи да виде фосилне остатке шишарке, крила ветрушке, делове мамута... Поједини експонати који су издвојени из музејских збирки моћи ће и да се дотакну, а међу њима и фосили амонита, главоношца који је живео у време диносауруса.


Препариране животиње су део поставке (Фото Р. Крстинић)

– У току су завршне припреме пред отварање кабинета. Све смо уредили и прилагодили најмлађим посетиоцима. На полицама и у витринама сада се налазе препариране животиње, а међу њима твор, гргеч, јеж, кобра, тукан, ибис, а ту је и зуб мамута. Посебност поставке је отисак биљке из Девона у стени, стар 370 милиона година, а ту су и главоношци, стари 145 милиона година. Сви примерци су оригинални, дакле, нема копија – открива Александра Савић.  

На спрату се налази и генерални хербаријум музеја. У брижљиво спакованим кутијама чува се око 500.000 примерака биљака, међу њима су и оне којима су се хранили диносауруси. Да би све функционисало, у тој просторији, како и јесте, не сме да буде нимало влажно, а треба да буде суво и топло. На истом нивоу је и најсређенија збирка инсеката. Музеј брижљиво чува и личну збирку лептира и птица које је др Арчибалд Рајс сакупио и поклонио овом музеју.


Панчићев кабинет (Фото Р. Крстинић)

Део необичне природњачке збирке је и шкољка, стара 14 и по милиона година, нађена на Калемегдану.

– Ту су нађени фосили предивних шкољки које припадају врсти пектену, иста таква врста нађена је у кречњацима стене Ташмајдана, у парку. Те шкољке су прави доказ постојања некадашњих морских услова на нашем простору. У питању је Баденско море, део Панонског мора, које је покривало не само територију Србије, већ и других региона – подсећа Савићева.

Од Јестаственичког до музеја у част природи

После Народног, Природњачки музеј најстарија је установа тог типа у Србији, а ове године на Светог Николу обележиће 121. рођендан. Основан је 19. децембра 1895. године актом министра просвете и црквених дела Краљевине Србије. Тада је носио назив Јестаственички музеј. Прве збирке прикупљале су се и чувале у Јестаственичком кабинету Велике школе под руководством Јосифа Панчића, првог српског ботаничара и управника Лицеја.

На дан стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог, отворена је прва стална изложба музеја – 7. септембра 1904. године. У току Првог и Другог светског рата многе збирке су оштећене или уништене, али се музеј после тога опоравио.

У њему се данас чува 120 збирки у оквиру којих постоји и неколико стотина холотипова (први описани примерак у науци) и уникатних примерака минерала, стена, ботаничких и зоолошких предмета, међу њима су биљне и животињске врсте које се више не могу наћи на теренима Србије јер су ишчезле или мигрирале у друге пределе.

Природњачком музеју је 1972. године припојен Музеј шумарства и лова, са својим збиркама ловачких трофеја и ловачког оружја. У оквиру музеја постоји и специјализована научна библиотека, међу најстаријим на Балкану, основана пре 111 година, са више од 22.000 наслова.

Стручњаци музеја раде на заштити више значајних локалитета и других природних добара палеонтолошких локалитета „Глуви поток”, Горња Пребреза, Носак, Бабушница – Валниш, Костолац, као и многих биолошких локалитета. У саставу ове установе је галерија на „Београдској тврђави” коју годишње посети више од 32.000 заљубљеника у флору и фауну, док бројне изложбе у музејима широм Србије обиђе више од 100.000 посетилаца.

Због изузетних резултата у раду и доприносу развоја културе Србије, пре три године музеј је добио престижну награду „Михајло Валтровић” за најбољи музеј у нашој земљи, коју додељује Музејско друштво Србије.

Међу најстаријим експонатима:

– Сокобањски и јелички метеорит старији и од саме земаљске кугле

– Отисак биљке из Девона у стени – 370 милиона година

– Главоношци – 145 милиона година

– Шкољка нађена на Калемегдану – 14,5 милиона година

– Ћилибар – 30 милиона година