Prirodna baština „zarobljena” u mraku

Više od dva miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, životinja… To nepregledno blago prirode, razvrstano u čak 120 različitih zbirki, i dalje je „zarobljeno” u višedecenijskom mraku, u  depoima Prirodnjačkog muzeja. Prostorije za skladištenje brojnih predmeta su manje-više u dobrom stanju. Od tri depoa, renovirana su dva. Delovi paleontološke zbirke, a tu su, između ostalog, uredno poslagani fosili, razni skeleti, mamuti, ribe, stonoge, rakovi, sada se čuvaju u odgovarajućim mikroklimatskim uslovima što, nažalost, ne može da se kaže za deo u kojem su pohranjeni minerali i stene. Prašina, vlaga, oronuli prostor... Taj kutak, naravno, nije zaboravljen, a u muzeju kažu da će i on uskoro doći na red. Zasad je u jednom njegovom delu postavljena savremena nova hladnjača u kojoj su smeštene životinje koje čekaju na prepariranje.

– Naš najveći problem je nedostatak prostora da na stalnoj postavci pokažemo muzejsko blago. Ono se neprestano uvećava, a prostora je sve manje, pa smo tako prinuđeni da stavljamo eksponate jedne preko drugih. Dobro bi bilo povećati površinu depoa, ali nam to ipak nije prioritet, već stalna postavka. Jer, bez nje Prirodnjački muzej polagano se pretvara u istraživački institut, a blago nema svoju publiku. Organizujemo, naravno, gostujuće izložbe po regionu gde građani mogu da vide eksponate iz naše riznice. Imamo i Malu galeriju na Kalemegdanu, ali je taj prostor, po svojoj površini, svakako nedovoljan za izložbu milionske kolekcije – kaže Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja koji je minule zime obeležio 120 godina postojanja.


Bizonarijum u kome su izložene lobanje stepskih bizona starije od 10.000 godina (Foto R. Krstinić)

Veliki planovi od pre samo desetak godina – povezivanje zgrade u Njegoševoj ulici staklenim prolazom sa delom koji izlazi na Ulicu kneginje Zorke i gradnja novog zdanja na temeljima Muzeja revolucije kod nekadašnje zgrade Centralnog komiteta – prepušteni su zaboravu. Ranijim planovima bila je predviđena i nadogradnja postojeće zgrade, ali ni od toga zasad nema ništa. Tako će do daljeg, daleko od očiju javnosti, ostati ćilibar star 30 miliona godina, školjka koja je prevalila 14 i po miliona godina, ali i dve „gvozdene grudve” koje su među najstarijim primercima u muzeju. To su sokobanjski i jelički meteorit, stariji i od same zemaljske kugle. Te dve stene čuvaju se u posebnim uslovima, a za izlaganje se koriste verne kopije, takozvani mulaži.

I delovi najvećeg muzejskog eksponata, verodostojna replika kikindskog mamuta poznata pod nazivom „Kika”, stoje složeni u depou, umesto da replika stalno bude pred publikom, kao što bi to bila praksa u svetu. Više sreće imali su stepski bizoni za koje je pre nekoliko godina pronađeno rešenje – „Bizonarijum”. Galerija je smeštena u dvorištu muzeja, u kojem je na policama izloženo 300 lobanja i delova skeleta, starijih od 10.000 godina. 


Zbirka insekata  (Foto R. Krstinić) 

Pančićev kabinet spreman za najmlađe

Zbog nedostatka izložbenog prostora nemoguće je pokazati javnosti sve eksponate koji se čuvaju pod krovom muzeja. Neke od njih zasad je moguće videti samo na tematskim izložbama u galeriji na Kalemegdanu, kroz koju godišnje prođe više od 30.000 posetilaca. Da blago ne bi i dalje bilo zarobljeno u podrumima, zaposleni su se dosetili da opreme Pančićev kabinet, čija će vrata školarcima biti otvorena od septembra. U tom prostoru održavaće se predavanja i radionice namenjene mališanima iz cele Srbije, u kojima će oni moći da vide fosilne ostatke šišarke, krila vetruške, delove mamuta... Pojedini eksponati koji su izdvojeni iz muzejskih zbirki moći će i da se dotaknu, a među njima i fosili amonita, glavonošca koji je živeo u vreme dinosaurusa.


Preparirane životinje su deo postavke (Foto R. Krstinić)

– U toku su završne pripreme pred otvaranje kabineta. Sve smo uredili i prilagodili najmlađim posetiocima. Na policama i u vitrinama sada se nalaze preparirane životinje, a među njima tvor, grgeč, jež, kobra, tukan, ibis, a tu je i zub mamuta. Posebnost postavke je otisak biljke iz Devona u steni, star 370 miliona godina, a tu su i glavonošci, stari 145 miliona godina. Svi primerci su originalni, dakle, nema kopija – otkriva Aleksandra Savić.  

Na spratu se nalazi i generalni herbarijum muzeja. U brižljivo spakovanim kutijama čuva se oko 500.000 primeraka biljaka, među njima su i one kojima su se hranili dinosaurusi. Da bi sve funkcionisalo, u toj prostoriji, kako i jeste, ne sme da bude nimalo vlažno, a treba da bude suvo i toplo. Na istom nivou je i najsređenija zbirka insekata. Muzej brižljivo čuva i ličnu zbirku leptira i ptica koje je dr Arčibald Rajs sakupio i poklonio ovom muzeju.


Pančićev kabinet (Foto R. Krstinić)

Deo neobične prirodnjačke zbirke je i školjka, stara 14 i po miliona godina, nađena na Kalemegdanu.

– Tu su nađeni fosili predivnih školjki koje pripadaju vrsti pektenu, ista takva vrsta nađena je u krečnjacima stene Tašmajdana, u parku. Te školjke su pravi dokaz postojanja nekadašnjih morskih uslova na našem prostoru. U pitanju je Badensko more, deo Panonskog mora, koje je pokrivalo ne samo teritoriju Srbije, već i drugih regiona – podseća Savićeva.

Od Jestastveničkog do muzeja u čast prirodi

Posle Narodnog, Prirodnjački muzej najstarija je ustanova tog tipa u Srbiji, a ove godine na Svetog Nikolu obeležiće 121. rođendan. Osnovan je 19. decembra 1895. godine aktom ministra prosvete i crkvenih dela Kraljevine Srbije. Tada je nosio naziv Jestastvenički muzej. Prve zbirke prikupljale su se i čuvale u Jestastveničkom kabinetu Velike škole pod rukovodstvom Josifa Pančića, prvog srpskog botaničara i upravnika Liceja.

Na dan stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog, otvorena je prva stalna izložba muzeja – 7. septembra 1904. godine. U toku Prvog i Drugog svetskog rata mnoge zbirke su oštećene ili uništene, ali se muzej posle toga oporavio.

U njemu se danas čuva 120 zbirki u okviru kojih postoji i nekoliko stotina holotipova (prvi opisani primerak u nauci) i unikatnih primeraka minerala, stena, botaničkih i zooloških predmeta, među njima su biljne i životinjske vrste koje se više ne mogu naći na terenima Srbije jer su iščezle ili migrirale u druge predele.

Prirodnjačkom muzeju je 1972. godine pripojen Muzej šumarstva i lova, sa svojim zbirkama lovačkih trofeja i lovačkog oružja. U okviru muzeja postoji i specijalizovana naučna biblioteka, među najstarijim na Balkanu, osnovana pre 111 godina, sa više od 22.000 naslova.

Stručnjaci muzeja rade na zaštiti više značajnih lokaliteta i drugih prirodnih dobara paleontoloških lokaliteta „Gluvi potok”, Gornja Prebreza, Nosak, Babušnica – Valniš, Kostolac, kao i mnogih bioloških lokaliteta. U sastavu ove ustanove je galerija na „Beogradskoj tvrđavi” koju godišnje poseti više od 32.000 zaljubljenika u floru i faunu, dok brojne izložbe u muzejima širom Srbije obiđe više od 100.000 posetilaca.

Zbog izuzetnih rezultata u radu i doprinosu razvoja kulture Srbije, pre tri godine muzej je dobio prestižnu nagradu „Mihajlo Valtrović” za najbolji muzej u našoj zemlji, koju dodeljuje Muzejsko društvo Srbije.

Među najstarijim eksponatima:

– Sokobanjski i jelički meteorit stariji i od same zemaljske kugle

– Otisak biljke iz Devona u steni – 370 miliona godina

– Glavonošci – 145 miliona godina

– Školjka nađena na Kalemegdanu – 14,5 miliona godina

– Ćilibar – 30 miliona godina