Графике и фотографије са Атоса

У оквиру 23. међународног конгреса византијских студија, који се одржава у Београду од 22. до 27. августа, у Конаку кнегиње Љубице, сутра у 19 часова, биће отворена изложба графика и фотографија „Атос. Света Гора”, реализована сарадњом Фотоархива Свете Горе, Српског комитета за византологију и Музеја града Београда. Пре Београда, приказана је у Москви, Атини и Солуну.

Изложбу ће отворити академик Гојко Суботић.

 Двадесет осам графика и тридесет три фотографије изложене у Конаку кнегиње Љубице представљају део богате збирке манастира Симонопетра, у коме се данас чува најпотпунија збирка светогорских графика уопште, као и најзначајнија збирка фотографија светогорске садржине у свету.

Графички прикази Атоса, како истиче академик Гојко Суботић, „предрагоцени су, јер говоре о култовима негованим на Светој Гори, видовима њиховог прослављања, о богослужбеној пракси, обичајима и, разуме се, о свакодневном животу монаха и занимањима у ’овом свету’. Прикази, посебно они који су били ближи стварности Свете Горе, значајни су због сведочења о изгледу и стању појединих места духовног живота, а када се пажљивије загледају, откривају и својеврсну поетику у којој су и целина и појединости непосредни и на свој начин духовити”.

Основни задатак светогорских графичких отисака био је да Атос приближе вернима широм православног света. Иконе на дрвету, због високе цене обично нису биле приступачне ширим слојевима друштва, док су графике, отискиване са бакрорезних плоча у великом броју отисака, биле доступније већем броју људи, па су називане и иконама сиромашних. Ови графички листови приказивали су Свету Гору, њене манастире и скитове, као и религиозне композиције и свете личности.

Поред графика, у Конаку кнегиње Љубице биће изложени и фотографски снимци портрета светогорских монаха, од оних првих који су стали пред камеру средином 19. века па све до данашњих дана. Ту су и снимци значајних догађаја на Атосу, међу којима су нарочито интересантне посете хришћанских владара од средине 19. до средине 20. века.

Између осталог, поред бројних графика светогорских манастира, попут манастира Зографа (1836), Ивирона (1838), Симонопетре (1870), посетиоци изложбе биће у прилици да виде и графику Манастира Хиландара, из 1757. године, као и фотографију Посета краља Србије Александра Првог Обреновића манастиру Хиландару (21. март 1896), који је након ове посете Хиландару присуствовао у Атини првим обновљеним Олимпијским играма модерног доба. Међу изложенима је и фотографија Дочек краља Србије Петра I Карађорђевића на хиландарском пристаништу (29. март 1910).

Изложбу „Атос. Света Гора” сви заинтересовани моћи ће да погледају до 11. септембра 2016. године, у радно време сталне поставке Конака кнегиње Љубице: уторком, средом, петком од 10 до 17 часова, четвртком од 10 до 18 часова, суботом од 12 до 20 часова и недељом од 10 до 14 часова. Понедељком је затворено.