Андријана покорила Хаг

Докторанд Правног факултета у Београду Андријана Мишовић једина је из Србије која је икада освојила диплому Хашке академије за међународно право. Успех Мишовићеве (26) утолико је већи што престижну награду ове цењене холандске институције, у последњих пола века, није успео да освоји ни нико из региона.

Освајању дипломе, како за „Политику” каже докторанд Правног факултета, претходили су прелиминарни тестови, писани, а потом и усмени, пред комисијом коју су чинила најзвучнија светска имена међународног права.

– Изабрана сам за једног од укупно 250 полазника овогодишњег програма Хашке академије за међународно право из области међународног јавног права. Летња настава коју Хашка академија организује још од 1923. године, траје три недеље. На самом почетку, од две и по стотине полазника, на основу биографија и прелиминарног теста, одабрано је нас тридесетак за похађање усмерених студија на којима се продубљено и интерактивно разматрају актуелна међународно правна питања. После наставног дела, комисија је одабрала нас деветоро који смо полагали писмени испит. У овом делу „такмичења” од кандидата се очекује да за пет сати напише комплетну правну анализу међународног правног питања. О ком је реч, открива се пред сам почетак испита, па тако кандидати немају могућност да се унапред припреме или консултују са неким – препричава Мишовићева своја хашка искуства.

Ове године, питање се односило на принцип „res judicata” у међународном праву, односно принцип пресуђене ствари. Одабрани кандидати су на писменом тесту као задатак имали да коментаришу пресуду Међународног суда правде у случају Никарагва против Колумбије у којој се ова правосудна институција „позабавила” тумачењем овог принципа.

Кандидати који су показали одговарајуће познавање доктринарних схватања, судске и арбитражне праксе прошли су у други круг „такмичења” где их је чекало полагање писаног теста. Овакву проверу знања у просеку прође пет или шест кандидата којима предстоји усмено тестирање. Усмени део испита полаже се пред комисијом академије. Полазници извлаче картице са питањем и имају извесно време да припреме своје излагање. Када заврше, чланови комисије им постављају питања.

Селекција је веома строга, а после свих провера знања, диплому добија углавном један, евентуално два полазника академије. Ове године, Мишовићева је била једина којој је уручена диплома.

– Неописив је осећај добити ову престижну диплому. Осим мог, ово је и успех Правног факултета на ком сам се, у последње три године на докторским студијама, најбоље припремала за овај изазов. Ово је и награда за нашу земљу, с обзиром на то да сам ја прва која је из Србије добила диплому Хашке академије за међународно право – каже Мишовићева за „Политику”.

Докторанткињи Правног факултет ово није једино међународно признање. Са тимом факултета, пре три године у Бечу, освојила је прву награду за састављање најбоље тужбе на такмичењу из области арбитраже и међународног привредног права.

Диплому Хашке академије за међународно право, Мишовићева не доживљава као „карту у једном смеру” за одлазак из Србије. Напротив.

– Моја жеља је да, уз незаобилазна усавршавања у иностранству, останем у Србији и своје знање преносим на млађе колеге. Током претходне три и по године учествовала сам у извођењу наставе на Правном факултету Универзитета у Београду као демонстратор. Међутим, имајући у виду да нисам запослена на факултету, надам се да ће ми ово међународно признање помоћи да и формално постанем део колектива институције која ме је у великој мери изградила и у чијој даљој изградњи и развоју бих желела да учествујем. Мислим да сам показала велику жељу, стрпљење и упорност како бих остала у својој земљи и дала допринос квалитету образовања нових генерација наших студената. Да ли ће ми се та жеља испунити, више не зависи од мене. Ако се то не деси, одлазак из Србије је свакако опција коју ћу нажалост морати подробно да размотрим – завршава Мишовићева.

Ко су чланови комисије

Комисију Хашке академије за међународно право ове године чинили су Ив Доде, емеритус професор Правног факултета Сорбона, Мухамед Бенуна, судија Међународног суда правде, Маргарет Јанг, ванредни професор Универзитета у Мелбурну и Ен Тида Нордом, ванредна професорка Универзитета у Руану.