Српске бање између пропадања и развојног адута

Имовина најстаријих не може да се распродаје као алајбегова слама, поручују из Удружења синдиката пензионера Србије и оштро осуђују идеју о продаји бања које су грађене парама данашњих пензионера.

– Они који никада нису улагали у ПИО фонд, нити учествовали у стварању капиталних добара, немају право да одлучују и да распродају имовину која није њихова. Просто је невероватно да руководство ПИО фонда подржава продају сопствене имовине, вредне, процењује се, пет милијарди евра – каже за наш лист Михајло Радовић, председник Удружења синдиката пензионера Србије за град Београд.

– Ако се зна да је та имовина стварана деценијама с намером да сачува капитал ПИО фонда, обезбеди пензије онима који су завршили радни век и донесе додатне приходе, питамо се данас како је могуће да наследници желе ту имовину да отуђе, односно да продају будзашто.

Радовић истиче да је интересантно како је ПИО фонд окренуо ћурак, подсећајући да се само пре десетак година претходно руководство својски трудило да сачува капитал Фонда, покретањем тужбе против државе као јемца, с намером да се спречи распродаја и поклањање вредне имовине. И успели су. Од 27 покренутих спорова, у 15 предмета је потврђено власништво Фонда. У току је још 12 спорова, с добрим изгледима да се и ту потврди Фонд као власник имовине.

Радовић додаје да су многи били изненађени и најавом премијера Александра Вучића који је, читајући експозе, најавио да ће приватизација бања имати приоритет у програму нове владе.

– Премијер је заборавио да је управо држава, њена администрација, на чијем је он челу, највећи кривац за дотације ПИО фонду. У Србији ради 700.000 радника на црно, без пријаве и уплаћених доприноса. Чак 400.000 радника прима минималне зараде или једва изнад минималне основице, а бар половина овог броја додатну зараду добија у готовини, на руке, без плаћених доприноса – каже наш саговорник.

Процењује се да изгубљени буџетски приходи због рада на црно премашују 1,5 милијарди евра годишње. Кад би се наплатили, држава уопште не би, каже Радовић, имала потребу да дотира ПИО фонд.

– Највећи кривци за огромне утаје пореза и доприноса на рад су у ресору Министарства финансија и Министарства рада. Просто је невероватно колика је њихова незаинтересованост да се било шта уради на смањењу рада на црно, чак можемо рећи да све активности поменутих министарстава утичу на то да се број радника без пријаве још више повећа, што ће додатно смањити приходе ПИО фонду и још више урушити систем, у будућности – тврди Радовић.

Други велики проблем у ПИО фонду, тврде у овом удружењу, јесу лажни инвалидски, као и редовни пензионери с докупљеном неком годином стажа:

– Годинама се тражи откривање свих који незаслужено добијају пензије, као и санкционисање превараната који су им та примања омогућили: лекари који су издавали лажне инвалидске налазе, комисије које су одобравале и референти ПИО фонда који су уписивали непостојеће године стажа. Процене говоре да таквих има више десетина хиљада.

Решавањем ових проблема, као и многих других, ПИО фонд би постао одржив, дотације владе не би биле потребне, а што је најважније, сва имовина ПИО фонда остала би сачувана и стављена у функцију коју је имала кад је саграђена. А тада је, као што се зна, новац из ПИО фонда био значајан замајац привредног развоја у држави, истиче наш саговорник.

Удружење синдиката залаже се да се питање власништва над имовином ПИО фонда, као и свих капиталних улагања у Србији у протеклим деценијама из средстава Фонда, решава у духу европских вредности, акционарства и трајног доприноса развоју Србије. И да се узму у обзир кад се на било који начин разговара и одлучује о пензионерима и њиховом садашњем положају у Србији.

Ђуро Перић, председник Савеза пензионера Србије, коментаришући најаву о продаји бања, каже нам да је све боље од тога да специјалне болнице, односно РХ центри, стоје и пропадају.

– Боље и да се нађе приватник који ће их ревитализовати и оспособити за коришћење. Од тога ће имати вајде и туризам и локална заједница, јер ће се сливати паре од туризма. У том случају на располагању би било много више ових лечилишта него што је то сада. Ни држава ни Фонд ПИО немају пара да улажу у ревитализацију тих бања, па је једино реално да држава нађе стратешког партнера. Већ је у овом часу прескупо да Фонд плаћа порез за ове објекте, а нико их не користи, то су милионски износи – истиче Перић.

Најважније од свега јесте да се зна чије је шта, мада остаје чињеница да се претходно руководство Фонда својски борило да уопште открије чиме располаже, због чега су покренути судски спорови против државе како би се имовина вратила пензионерима, каже Перић. Он додаје да у пакету с РХ центрима треба видети и коме ће припасти преостала имовина Фонда, јер ту има и станова и просторија које користе пензионерске организације, као и простора који се издају у закуп.

– Треба рећи да је сва та имовина грађена вишковима пара које су се у буџету појављивале од уплата доприноса, јер је тих година однос запослених и пензионера био и пет према један. Намера је била да те објекте користе пензионери, зато су и грађени – закључује Перић.