Есперанто је изгубио битку, али је преживео

Крагујевац – На Светском конгресу есперантиста у Нитри у Словачкој, крајем прошлог месеца, крагујевачки глумац Саша Пилиповић достојно је репрезентовао „надајућу” Србију (есперо – нада). Тамо је, с пријатељем из пољског града Бјелско-Бјала Георго Хандзликом, извео представу „Кредито” – „Кредит”, каталонског писца Жордија Галсерона, који им је дао дозволу да ту комедију, изузетно популарну у Барселони, играју на есперанту. Представу је режирао Хандзликов земљак Куба Абрахамович.

Такође, захваљујући Пилиповићу, у Нитри је више од 1.200 есперантиста, пристиглих из 57 земаља, имало прилику да види играно-документарни филм о нашем славном научнику Милутину Миланковићу – „Путник кроз васиону и векове”, који је на есперанто превела недавно преминула Београђанка Тереза Каписта.

– С Хандзликом се знам 25 година. Из тог нашег пријатељства проистекла је трупа „Верда банана” (Зелена банана). Представу „Кредит” смо пре Нитре извели и на националним конгресима есперантиста у Шпанији, Литванији и Немачкој. Био је то пут по Европи дуг 40 дана. Свуда смо били лепо примљени, а у Словачкој смо доживели овације на отвореној сцени. У септембру наступамо у Пољској. Хандзлик је писац, музичар, власник неколико медија у граду Бјелско-Бјала, полиглота. Он је Галсеронову комедију превео на есперанто – каже Пилиповић који је на овом језику први пут, као глумац, проговорио 1987, када је са Студентским есперантским казалиштем, у Загребу, одиграо Чапекове „Инсекте”.

У главном граду Хрватске, Пилиповић се, стицајем околности, обрео крајем осамдесетих година прошлог века. Тада је, између осталог, био и спикер у емисији Радио Загреба 1 на есперанту. Та емисија је укинута 1991, по доласку ХДЗ-а на власт, после 40 година емитовања. Но, то је за нашег саговорника, како сам каже, био тек почетак „пута наде”.

– Захваљујући есперанту, коме сам посветио пола живота, био сам у 33 земље, а тек ми је педесет и трећа. Волим тај језик, јер он улива наду да људи могу да се споразумеју упркос свим разликама. Есперанто је изгубио битку са енглеским, али је преживео. Тим језиком се данас служи милион људи у свету, а на интернету је пети језик по употреби. У нашој земљи постоји десетак удружења есперантиста, од Суботице до Врања, а највише је заступљен у Јапану, Бразилу, Немачкој, Француској. Њиме се говори и у Вијетнаму. Ја сам у Крагујевцу основао удружење „Есперо” које има неколико старијих, али и млађих чланова. Намера ми је да у мом родном граду следеће године, или 2018, организујем Светски конгрес есперантиста, са нешто мање учесника, пошто овде немамо капацитета да одједном угостимо хиљаду људи – наводи Пилиповић.

Есперанто је настао 1887, а његов творац је Пољак јеврејског порекла Лазар Лудовико Заменхов. Језик се, каже Пилиповић, брзо ширио, али је имао и много непријатеља. Почетком 20. века, у Русији је било 140.000 есперантиста, али због пропагирања социјалне правде, царска власт је гушила тај покрет. Есперанто је језик равноправних, објашњава наш саговорник.

Основу есперанта чини латински, 60 одсто су речи преузете из романских језика, 30 одсто речи су из англогерманских језика, а словенских речи је 10 одсто. Један Крагујевчанин, председник Општине крагујевачке од 1910. до 1914, Јован П. Јовановић, аутор је првог уџбеника за есперанто на Балкану. Управо због тога ће Пилиповић покушати да о овом свом језичком претку, и заборављеном суграђанину, направи кратку филмску причу о мало познатој историји Крагујевца и почецима есперанта на овом подручју.