Esperanto je izgubio bitku, ali je preživeo

Kragujevac – Na Svetskom kongresu esperantista u Nitri u Slovačkoj, krajem prošlog meseca, kragujevački glumac Saša Pilipović dostojno je reprezentovao „nadajuću” Srbiju (espero – nada). Tamo je, s prijateljem iz poljskog grada Bjelsko-Bjala Georgo Handzlikom, izveo predstavu „Kredito” – „Kredit”, katalonskog pisca Žordija Galserona, koji im je dao dozvolu da tu komediju, izuzetno popularnu u Barseloni, igraju na esperantu. Predstavu je režirao Handzlikov zemljak Kuba Abrahamovič.

Takođe, zahvaljujući Pilipoviću, u Nitri je više od 1.200 esperantista, pristiglih iz 57 zemalja, imalo priliku da vidi igrano-dokumentarni film o našem slavnom naučniku Milutinu Milankoviću – „Putnik kroz vasionu i vekove”, koji je na esperanto prevela nedavno preminula Beograđanka Tereza Kapista.

– S Handzlikom se znam 25 godina. Iz tog našeg prijateljstva proistekla je trupa „Verda banana” (Zelena banana). Predstavu „Kredit” smo pre Nitre izveli i na nacionalnim kongresima esperantista u Španiji, Litvaniji i Nemačkoj. Bio je to put po Evropi dug 40 dana. Svuda smo bili lepo primljeni, a u Slovačkoj smo doživeli ovacije na otvorenoj sceni. U septembru nastupamo u Poljskoj. Handzlik je pisac, muzičar, vlasnik nekoliko medija u gradu Bjelsko-Bjala, poliglota. On je Galseronovu komediju preveo na esperanto – kaže Pilipović koji je na ovom jeziku prvi put, kao glumac, progovorio 1987, kada je sa Studentskim esperantskim kazalištem, u Zagrebu, odigrao Čapekove „Insekte”.

U glavnom gradu Hrvatske, Pilipović se, sticajem okolnosti, obreo krajem osamdesetih godina prošlog veka. Tada je, između ostalog, bio i spiker u emisiji Radio Zagreba 1 na esperantu. Ta emisija je ukinuta 1991, po dolasku HDZ-a na vlast, posle 40 godina emitovanja. No, to je za našeg sagovornika, kako sam kaže, bio tek početak „puta nade”.

– Zahvaljujući esperantu, kome sam posvetio pola života, bio sam u 33 zemlje, a tek mi je pedeset i treća. Volim taj jezik, jer on uliva nadu da ljudi mogu da se sporazumeju uprkos svim razlikama. Esperanto je izgubio bitku sa engleskim, ali je preživeo. Tim jezikom se danas služi milion ljudi u svetu, a na internetu je peti jezik po upotrebi. U našoj zemlji postoji desetak udruženja esperantista, od Subotice do Vranja, a najviše je zastupljen u Japanu, Brazilu, Nemačkoj, Francuskoj. Njime se govori i u Vijetnamu. Ja sam u Kragujevcu osnovao udruženje „Espero” koje ima nekoliko starijih, ali i mlađih članova. Namera mi je da u mom rodnom gradu sledeće godine, ili 2018, organizujem Svetski kongres esperantista, sa nešto manje učesnika, pošto ovde nemamo kapaciteta da odjednom ugostimo hiljadu ljudi – navodi Pilipović.

Esperanto je nastao 1887, a njegov tvorac je Poljak jevrejskog porekla Lazar Ludoviko Zamenhov. Jezik se, kaže Pilipović, brzo širio, ali je imao i mnogo neprijatelja. Početkom 20. veka, u Rusiji je bilo 140.000 esperantista, ali zbog propagiranja socijalne pravde, carska vlast je gušila taj pokret. Esperanto je jezik ravnopravnih, objašnjava naš sagovornik.

Osnovu esperanta čini latinski, 60 odsto su reči preuzete iz romanskih jezika, 30 odsto reči su iz anglogermanskih jezika, a slovenskih reči je 10 odsto. Jedan Kragujevčanin, predsednik Opštine kragujevačke od 1910. do 1914, Jovan P. Jovanović, autor je prvog udžbenika za esperanto na Balkanu. Upravo zbog toga će Pilipović pokušati da o ovom svom jezičkom pretku, i zaboravljenom sugrađaninu, napravi kratku filmsku priču o malo poznatoj istoriji Kragujevca i počecima esperanta na ovom području.