Референдум

Колико је референдум о 9. јануару као Дану РС тест за власти у Бањалуци – које су у залагању за уставна права стално суочене са оспоравањем из Сарајева, па у вези са свим што има национални призвук редовно извлаче дебљи крај – толико је на испиту и међународна заједница. Стране дипломате које су се од 15. јула, када је референдум расписан, смушено довијале у ходу, час подржавајући, час оспоравајући право на изјашњавање, на овом примеру – осуди или забрани – сем властитих принципа демократичности имају шансу да покажу како виде судбину БиХ и чију страну држе.

Ма колико референдумска проблематика била осетљива за Сарајево или Бањалуку, тематика заказаног изјашњавања прилично је бенигна. Бошњаци се не мире с настојањем да се референдумом потврди чињеница да је РС настала 1992. пре ратних страхота, па су претходно уз помоћ Уставног суда БиХ оспорили прославу 9. јануара, док у Бањалуци не одступају од става да им нико са стране неће одређивати празнике, те свако мешање у референдум проглашавају узалудним.

У немогућности да се довију и нађу иоле смислено образложење како једном народу и једном ентитету забранити да каже шта мисли, странци су заиграли на карту Србије, у нади да ће приволети Београд да убеди Бањалуку у оно за шта сами не успевају наћи ваљане аргументе. Није безразложан њихов страх да би вест да је једном народу негде на Балкану оспорено банално изјашњавање – иако за референдум постоје сви законски предуслови – могла негативна одјекнути у светској јавности, која воли да се кити перјем демократичности.

Није тешко претпоставити да ће се, и ако буде одржан, референдум на крају обити о главу обичних грађана РС, али би о томе рачуна требало да воде они који су га расписали, а не стране дипломате које такву могућност наговештавају порукама да грађани од референдума „неће имати бољи живот”. Њима би, опет, требало да су преча начела демократије, која се у хистерији неспретно спотичу. Слушајући тон којим дипломате одговарају власти у РС од референдума заказаног за 25. септембар, тачно за месец дана, није сувишно запитати се какву то БиХ они заправо желе унутар ЕУ.

Чак и ако потези власти могу да буду антидејтонски или антиуставни, то извесно не може да буде став грађана, који имају право на мишљење и о, на пример, глобалном загревању, као и Дану РС или било ком питању у складу са властитом проценом о важности. На властима је да вуку потезе, који могу бити предмет антиуставне анализе. Противити се изјашњавању, посебно о празницима, колико је срљање у демократски мрак, толико је апел грађанима да о томе не размишљају, не говоре, да немају став или ако га већ имају, о њему не смеју да мисле. Ко зна, можда су и такви народи и појединци потребни Бриселу.