Где су млади, ту је „Дадов”

Омладинско позориште „Дадов” ових дана обележава два значајна догађаја: 50 година од оснивања, и добијање статуса установе културе града Београда. „Дадов” је протеклих дана, одлуком одборника Скупштине града, постао 36. установа културе од значаја за град Београд. То практично значи да је град административно богатији за још једну професионалну позоришну сцену.

– Пуне 22 године борили смо се да јубиларних 50 година „Дадова” дочекамо у благостању и пуног срца. „Герилски рат” који смо водили коначно је неко видео, препознао и разумео. Правда је спора али доступна, а обавезе које нас чекају огромне. Наше позориште броји свега 10 стално запослених чланова али, зато, тренутно имамо 300 младих уметника у ансамблу. Ближимо се и 200-ој јубиларној премијерној представи..., каже Владимир Мијовић, директор „Дадова”

Израсло на драгоценом искуству аматерског културно-уметничког стваралаштва, позориште „Дадов” – играјући првенствено за средњошколску публику, пружа професионалну шансу студентима Факултета драмских уметности (режија, глума, драматургија) и Факултета примењених уметности (сценографија, костим).

– Део нашег ансамбла чине средњошколци који се школују у нашем драмском студију, а предавачи су реномирани драмски уметници и професори на ФДУ. Истовремено, покушавамо да под своје окриље вратимо и значајан број својих бивших чланова, данас истакнутих професионалаца и перјаница београдског позоришног живота. У окружењу „Дадова” налазе се велика професионална позоришта, са великим ансамблима и пратећом техничком подршком. Али, сигурни смо да Београд може имати и овакву сцену која испуњава празнину у репертоару београдских позоришта – напомиње Мијовић.
„Дадов” су, као прво репертоарско аматерско позориште, покренули Зоран Ратковић, Момчило Баљак, Јован Ристић и Михаило Тошић. Име је скраћеница од Драмски атеље Дома омладине Врачар. Кибицовали су простор Молерове 33, окупили друштво са Врачара, и 27. децембра 1958. извели представу „Градинар”. Публици су се поклонили Нинослава Радошевић, Јелисавета Сека Саблић, Милош Жутић и Срба Милин. Следеће представе одигране у Позоришту на Крсту и у „Божидарцу” биле су нужда док „дадовци” нису 1969. бацили сидро на садашњу адресу: Десанке Максимовић број 6а. И ту и остали до данас.

– Популарни „дадовци” показали су да знају на свој начин да читају Шекспира, Фејдоа... Зато су им, неретко, омладинске комисије биле пред вратима, све док није стигла вест са Светског фестивала аматерских позоришта у Француској да је „Избирачица” позоришта „Дадов” проглашена најбољом представом. Осладила се сцена Предрагу Ејдусу, Славенку Салетовићу, Светлани Бојковић, Зорици Јовановић, Мирјани Карановић... „Дадовци” су се сретали и у „Дадову” и на Академији, а већи број њих је припадност овој врачарској дружини потврђивао са лекарских или професорских позиција. Са бројем представа низале су се нове генерације глумаца и редитеља које су рат треми, због јавних наступа, објављивали баш са овог места – каже Мијовић.

У свет омладинског театра „Дадов” повремено се одметну и редитељи Кокан Младеновић, Ања Суша , Југ Радивојевић, Даријан Михајловић, Предраг Стојменовић... Животне и професионалне лекције у „Дадову” су стекли Алиса Стојановић, Иван Меденица, Милена Павловић, Милица Михајловић, Вања Ејдус, Марко Живић, Горан Јевтић, Маринко Маџгаљ, Марија Каран, Ненад Стојменовић, Милош Самолов.

–Имајући то на уму, Скупштина града Београда је талас уметничке пошасти укротила јасном одлуком да времешном, пола века старом „Дадову” постане и отац и мајка. За родитеље није касно ни у педесетој. Зато славље траје од 29. фебруара 2008. Нашао се неко ко је схватио да је то установа културе од посебног значаја. Свуда их има, тих „дадоваца”. Где су млади, ту је „Дадов”, где је „Дадов”, ту је шала! – радосно закључује Мијовић.