Gde su mladi, tu je „Dadov”

Omladinsko pozorište „Dadov” ovih dana obeležava dva značajna događaja: 50 godina od osnivanja, i dobijanje statusa ustanove kulture grada Beograda. „Dadov” je proteklih dana, odlukom odbornika Skupštine grada, postao 36. ustanova kulture od značaja za grad Beograd. To praktično znači da je grad administrativno bogatiji za još jednu profesionalnu pozorišnu scenu.

– Pune 22 godine borili smo se da jubilarnih 50 godina „Dadova” dočekamo u blagostanju i punog srca. „Gerilski rat” koji smo vodili konačno je neko video, prepoznao i razumeo. Pravda je spora ali dostupna, a obaveze koje nas čekaju ogromne. Naše pozorište broji svega 10 stalno zaposlenih članova ali, zato, trenutno imamo 300 mladih umetnika u ansamblu. Bližimo se i 200-oj jubilarnoj premijernoj predstavi..., kaže Vladimir Mijović, direktor „Dadova”

Izraslo na dragocenom iskustvu amaterskog kulturno-umetničkog stvaralaštva, pozorište „Dadov” – igrajući prvenstveno za srednjoškolsku publiku, pruža profesionalnu šansu studentima Fakulteta dramskih umetnosti (režija, gluma, dramaturgija) i Fakulteta primenjenih umetnosti (scenografija, kostim).

– Deo našeg ansambla čine srednjoškolci koji se školuju u našem dramskom studiju, a predavači su renomirani dramski umetnici i profesori na FDU. Istovremeno, pokušavamo da pod svoje okrilje vratimo i značajan broj svojih bivših članova, danas istaknutih profesionalaca i perjanica beogradskog pozorišnog života. U okruženju „Dadova” nalaze se velika profesionalna pozorišta, sa velikim ansamblima i pratećom tehničkom podrškom. Ali, sigurni smo da Beograd može imati i ovakvu scenu koja ispunjava prazninu u repertoaru beogradskih pozorišta – napominje Mijović.
„Dadov” su, kao prvo repertoarsko amatersko pozorište, pokrenuli Zoran Ratković, Momčilo Baljak, Jovan Ristić i Mihailo Tošić. Ime je skraćenica od Dramski atelje Doma omladine Vračar. Kibicovali su prostor Molerove 33, okupili društvo sa Vračara, i 27. decembra 1958. izveli predstavu „Gradinar”. Publici su se poklonili Ninoslava Radošević, Jelisaveta Seka Sablić, Miloš Žutić i Srba Milin. Sledeće predstave odigrane u Pozorištu na Krstu i u „Božidarcu” bile su nužda dok „dadovci” nisu 1969. bacili sidro na sadašnju adresu: Desanke Maksimović broj 6a. I tu i ostali do danas.

– Popularni „dadovci” pokazali su da znaju na svoj način da čitaju Šekspira, Fejdoa... Zato su im, neretko, omladinske komisije bile pred vratima, sve dok nije stigla vest sa Svetskog festivala amaterskih pozorišta u Francuskoj da je „Izbiračica” pozorišta „Dadov” proglašena najboljom predstavom. Osladila se scena Predragu Ejdusu, Slavenku Saletoviću, Svetlani Bojković, Zorici Jovanović, Mirjani Karanović... „Dadovci” su se sretali i u „Dadovu” i na Akademiji, a veći broj njih je pripadnost ovoj vračarskoj družini potvrđivao sa lekarskih ili profesorskih pozicija. Sa brojem predstava nizale su se nove generacije glumaca i reditelja koje su rat tremi, zbog javnih nastupa, objavljivali baš sa ovog mesta – kaže Mijović.

U svet omladinskog teatra „Dadov” povremeno se odmetnu i reditelji Kokan Mladenović, Anja Suša , Jug Radivojević, Darijan Mihajlović, Predrag Stojmenović... Životne i profesionalne lekcije u „Dadovu” su stekli Alisa Stojanović, Ivan Medenica, Milena Pavlović, Milica Mihajlović, Vanja Ejdus, Marko Živić, Goran Jevtić, Marinko Madžgalj, Marija Karan, Nenad Stojmenović, Miloš Samolov.

–Imajući to na umu, Skupština grada Beograda je talas umetničke pošasti ukrotila jasnom odlukom da vremešnom, pola veka starom „Dadovu” postane i otac i majka. Za roditelje nije kasno ni u pedesetoj. Zato slavlje traje od 29. februara 2008. Našao se neko ko je shvatio da je to ustanova kulture od posebnog značaja. Svuda ih ima, tih „dadovaca”. Gde su mladi, tu je „Dadov”, gde je „Dadov”, tu je šala! – radosno zaključuje Mijović.