Педесет нијанси сиве економије

Недавна изјава премијера Александра Вучића да Србија од 2007. има најнижу стопу незапослености, јер је пала први пут испод 16 одсто, наишла је на различите коментаре јавности. Премијер је тада казао да је томе допринео не само раст економије, већ и бољи рад инспектора за рад, који су запослене у сивом и црном сектору успели да преведу у легалне токове, као и пријављивање сезонских радника. Према његовим речима, стопа запослености је повећана за 3,2 процентна поена у односу на претходни квартал и на исти квартал прошле године.

– То ће се повећати у октобру на испод 17 одсто и верујемо да стопа незапослености у Србији неће прелазити тих 17 одсто – рекао је Вучић. Он је додао да је циљ Владе Србије да после четири године мандата просечна стопа незапослености буде на нивоу земаља Европске уније – 11,5 одсто. „Верујем да ћемо то успети да остваримо”, рекао је Вучић.

Премијер је посебно истакао да је запосленост младих повећана на 19,7 одсто, док је у истом кварталу прошле године то износило 16 одсто. Из Републичког завода за статистику су нам казали да је Вучић саопштио тачне прелиминарне податке анкете о радној снази за друго тромесечје ове године, који ће јавности бити саопштене 31. августа.

– Према анкети о радној снази, запосленост се у периоду први квартал 2014. – први квартал 2016. повећала за 117.000 људи. Формална запосленост је већа за 79.000, а неформална за 38.000. Незапосленост се у том периоду смањила за 61.000 – саопштили су нам из државне статистике.

Инспекција рада је у периоду од 26. априла 2014. до 31. јула 2016. извршила 115.128 надзора из области радних односа и безбедности и здравља на раду, кажу у Министарству за рад и запошљавање.

– У овом периоду на раду „на црно” затечено је 29.720 лица, а у најкраћем периоду након надзора, радни однос је засновало 24.509 лица. Међутим, према подацима Централног регистра обавезног социјалног осигурања, Националне службе за запошљавањa, Фонда пензијског и инвалидског осигурања и Републичког завода за статистику, број пријављених је знатно већи. Послодавци после надзора пријављују и друге раднике запослене „на црно”.

Од почетка примене Закона о инспекцијском надзору – крај јула 2015. – откривене су 852 нерегистроване фирме (предузећа и предузетници), код којих је „на црно” радио 831 човек. Највише нерегистрованих фирми бавило се трговином, угоститељством, личним услугама, поправком и одржавањем моторних возила, прерадом и обрадом дрвета и производњом предмета од дрвета, занатским услугама и извођењем грађевинских радова. Инспектори рада су затицали и нерегистроване вртиће, кладионице, геронтолошке центре. У овом периоду повећан је број регистрованих фирми за више од 4.000, што је такође допринело повећању прилива новца у државни буџет и фондове социјалног осигурања.

По основу захтева за покретање прекршајног поступка, које су поднели инспектори рада, у буџет је уплаћено око 485 милиона динара, док је на основу прекршајних налога, које инспектори рада издају од марта 2015. уплаћено 36,1 милион динара.

„Чешљање” у три смене

Колико год да их је мало, инспектори рада постижу све боље резултате. Инспектори често изненаде, долазе и у касним вечерњим часовима. Све их је теже препознати, јер не „патролирају” само у општинама и градовима у којима им је седиште, нити контролишу само одређене делатности.