Pedeset nijansi sive ekonomije

Nedavna izjava premijera Aleksandra Vučića da Srbija od 2007. ima najnižu stopu nezaposlenosti, jer je pala prvi put ispod 16 odsto, naišla je na različite komentare javnosti. Premijer je tada kazao da je tome doprineo ne samo rast ekonomije, već i bolji rad inspektora za rad, koji su zaposlene u sivom i crnom sektoru uspeli da prevedu u legalne tokove, kao i prijavljivanje sezonskih radnika. Prema njegovim rečima, stopa zaposlenosti je povećana za 3,2 procentna poena u odnosu na prethodni kvartal i na isti kvartal prošle godine.

– To će se povećati u oktobru na ispod 17 odsto i verujemo da stopa nezaposlenosti u Srbiji neće prelaziti tih 17 odsto – rekao je Vučić. On je dodao da je cilj Vlade Srbije da posle četiri godine mandata prosečna stopa nezaposlenosti bude na nivou zemalja Evropske unije – 11,5 odsto. „Verujem da ćemo to uspeti da ostvarimo”, rekao je Vučić.

Premijer je posebno istakao da je zaposlenost mladih povećana na 19,7 odsto, dok je u istom kvartalu prošle godine to iznosilo 16 odsto. Iz Republičkog zavoda za statistiku su nam kazali da je Vučić saopštio tačne preliminarne podatke ankete o radnoj snazi za drugo tromesečje ove godine, koji će javnosti biti saopštene 31. avgusta.

– Prema anketi o radnoj snazi, zaposlenost se u periodu prvi kvartal 2014. – prvi kvartal 2016. povećala za 117.000 ljudi. Formalna zaposlenost je veća za 79.000, a neformalna za 38.000. Nezaposlenost se u tom periodu smanjila za 61.000 – saopštili su nam iz državne statistike.

Inspekcija rada je u periodu od 26. aprila 2014. do 31. jula 2016. izvršila 115.128 nadzora iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, kažu u Ministarstvu za rad i zapošljavanje.

– U ovom periodu na radu „na crno” zatečeno je 29.720 lica, a u najkraćem periodu nakon nadzora, radni odnos je zasnovalo 24.509 lica. Međutim, prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Nacionalne službe za zapošljavanja, Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i Republičkog zavoda za statistiku, broj prijavljenih je znatno veći. Poslodavci posle nadzora prijavljuju i druge radnike zaposlene „na crno”.

Od početka primene Zakona o inspekcijskom nadzoru – kraj jula 2015. – otkrivene su 852 neregistrovane firme (preduzeća i preduzetnici), kod kojih je „na crno” radio 831 čovek. Najviše neregistrovanih firmi bavilo se trgovinom, ugostiteljstvom, ličnim uslugama, popravkom i održavanjem motornih vozila, preradom i obradom drveta i proizvodnjom predmeta od drveta, zanatskim uslugama i izvođenjem građevinskih radova. Inspektori rada su zaticali i neregistrovane vrtiće, kladionice, gerontološke centre. U ovom periodu povećan je broj registrovanih firmi za više od 4.000, što je takođe doprinelo povećanju priliva novca u državni budžet i fondove socijalnog osiguranja.

Po osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, koje su podneli inspektori rada, u budžet je uplaćeno oko 485 miliona dinara, dok je na osnovu prekršajnih naloga, koje inspektori rada izdaju od marta 2015. uplaćeno 36,1 milion dinara.

„Češljanje” u tri smene

Koliko god da ih je malo, inspektori rada postižu sve bolje rezultate. Inspektori često iznenade, dolaze i u kasnim večernjim časovima. Sve ih je teže prepoznati, jer ne „patroliraju” samo u opštinama i gradovima u kojima im je sedište, niti kontrolišu samo određene delatnosti.