Немцима дража органска храна

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што немачки фармацеутско-хемијски понос – компанија „Бајер” – на све начине настоји да купи у Европи озлоглашени амерички „Монсанто” познат по производњи генетски модификованих (ГМ) биљних култура, у Немачкој се нимало није променило већинско противљење да се на њиховом тлу узгајају ГМ житарице или кромпир, као и да се ГМ храна налази на рафовима супермаркета. То противљење је и разлог зашто у Немачкој све више јача покрет противника склапања трговинских споразума Европске уније са Канадом и САД јер се људи плаше да ће Европом завладати амерички нижи стандарди по питању квалитета хране.

Иако се чисти ГМ производи, попут поврћа, воћа и меса, не могу наћи у продаји у Немачкој и већем делу ЕУ, далеко од тога да су генетски модификовани организми (ГМО) скроз протерани. Чак и делови ЕУ у којима је забрањен узгој ГМ култура, попут Немачке, увозе се не тако мале количине ГМ производа, који се користе за исхрану животиња и за потребе индустрије. Осим тога, генетско модификовање животиња се обилато користи у научним истраживањима у Немачкој.

Док је Шпанија одавно у Европи највећи произвођач ГМ култура са око 137 хектара посејане ГМ кукуруза 2013. године (што је једнако петини укупне њене производње кукуруза), Немачка је пре актуелне забране имала кратке излете у ГМО воде.

Када је Европска комисија (ЕК) 1998. дозволила увоз и узгој „Монсантовог” кукуруза под називом МОН-810, који је тако генетски модификован да је отпорнији на кукурузне мољце, ово семе нашло се и на немачком тржишту. У априлу 2009. немачко министарство пољопривреде забранило је његов узгој и рекламирање, позивајући се на такозвану заштитну клаузулу у европским правилима која налажу да о питањима јединственог тржишта ЕУ одлуке доноси искључиво Брисел. Берлин је саопштио да им је мишљење стручњака сугерисало да постоје оправдани разлози да се верује да кукуруз МОН-810 представља опасност за животну околину. Иако су три француска научника касније утврдила да су веома проблематични научни докази због којих је Немачка ставила ову забрану, Берлин није одустао од своје одлуке.

Илустрација Шпиро Радуловић

Насупрот томе, Берлину није сметало то када је годину дана касније ЕК одобрила узгој кромпира „амфлора”, који је произвео немачки хемијски гигант БАСФ тако што га је генетски модификовао да даје знатно више скроба за индустријске потребе. „Амфлора” је засејана на 20 хектара земље у источнонемачкој покрајини Мекленбург-Западна Померанија, али и на 80 хектара у Шведској а био је планиран и узгој на 150 хектара у Чешкој. Иако је у Немачкој расло противљење ГМО, званични Берлин очигледно није желео да поремети пословне планове свог гиганта. Међутим, притисак широм ЕУ је све више растао тако да је у јануару 2012. БАСФ одлучио да овај производ повуче из Европе, док је годину дана касније Суд ЕУ забранио ову врсту ГМ кромпира јер је утврдио да је ЕК прекршила када је давала дозволу за продају и узгој.

Узгој ГМО је постала велика тема на нивоу ЕУ, при чему су Немачка, Француска и Аустрија предводиле групу земаља које су тражиле да добију право да, без обзира на одлуку ЕК, саме изаберу да ли желе да дозволе узгој ГМ култура или не. После жустрих расправа представника 28 држава чланица, то им је омогућено и у октобру прошле године за право да самостално одлучују определила се већина држава чланица али и поједини региони, попут Валоније у Белгији и Шкотске, Велса, Северне Ирске у Великој Британији. Осим Немачке, међу државама које су рекла „не” Бриселу су и Аустрија, Хрватска, Француска, Грчка, Мађарска, Летонија, Литванија, Холандија, Пољска, Данска, Италија и Словенија.

„Узгајање генетски модификованог кукуруза није у сагласју са коришћењем обрадивог земљишта”, написао је тада ЕК немачки министар пољопривреде Кристијан Шмит, истичући могућност да ГМ биљке контаминирају постојеће локалне усеве.

Иако се највише помиње ГМ кукуруз и то МОН-810 који засад једини има дозволу за узгој у ЕУ, чак око ГМ култура има дозволу да се у ЕУ продаје за исхрану људи и животиња. У априлу прошле године, ЕК је после двогодишње паузе, први пут дала десетогодишњу дозволу за увоз још десет нових врста ГМ усева, међу којима су кукуруз, соја, памук и уљана репица.

Све ово доводи у питање колика је заиста сврсисходност немачког противљења, јер се увоз намеће као већи проблем. Према речима Александера Деринга, генералног секретара Европске федерације произвођача хране, пољопривредници сада увелико зависе од увоза ГМ житарица и сада између 80 и 86 одсто компоста за прехрану стоке у Европи садржи ГМО.

„Било какав сценарио противљења пореметио би ове ланце у производњи, свеједно да ли се говори о конвенционалној прехрани или оној без ГМО”, казао је Деринг додајући како би забране увоза значиле велике промене у логистици које би донеле повећање трошкова за све у ланцу прехрамбене производње.

Иако према истраживању немачке Савезне службе за заштиту природе, чак 84 одсто Немаца не жели да конзумира храну са ГМО, питање је колико је то могуће избећи ако су Шпанија, Португалија, Холандија, Чешка и Енглеска заговорници производње ових култура. Према свему судећи, оправдана су страховања посланика немачких Зелених у Европском парламенту Мартина Хојслинга да ће ЕУ изгледати попут „крзна леопарда”, са земљама које дозвољавају и земљама које не допуштају узгајање ГМ биљака, при чему ће могућност да само током транспорта кроз земље ЕУ дође до ширења генетски модификованог семена бити велика.

Генетски тестови на животињама

Франкфурт, Хајделберг – Иако се противи узгоју ГМ култура, Немачка је светски лидер у научним експериментима у којима се врши генетска модификација код животиња. Према недавно објављеној студији истраживачке групе „Тестбиотех” која истражује „последице генетског инжињеринга”, Немачка је у периоду од 2004. до 2013. утростручила број тестова у којима користи генетски модификоване животиње, већином мишеве и пацове, али и краве и свиње. Према резултатима ове студије, најмање 947.019 животиња је коришћено и генетским тестирањима у 2013. години. Највећи број животиња је део научних истраживања, док је мање део отпада на тестирање лекова.

Баш као и питање ГМ хране и ова тема изазвала је жестоку полемику у Немачкој. И аутори студије су истакли да, на пример, истраживања на свињама, која се тичу донирања органа, минуле две деценије нису имале конкретне користи тако да би ти органи могли да буду пресађени људима. Према речима вође овог истраживања Кристофа Тена, животиње су „намерно учињене болеснима” и то од болести, као што су рак, дијабетес и Алцхајмерова болест, при чему су доживљавале велику бол. Томе се највише противи странка Зелених, чија посланица у Бундестагу Николе Мајш сматра да је „неприхватљиво масовно повећање тестирање животиња кроз генетски инжењеринг”.

„Нарочито у случајевима ако су медицинске добити поприлично под знаком питања или су тестови већ доказано неуспешни, животиње не би требало више мучити”, рекла је она за лист „Вестдојче алгемајне цајтунг”, додајући да морају бити развијене алтернативне методе.

Међутим, немали број научника сматра да су генетски тестови од кључне важности за науку.

„Генетски тестови на животињама су и даље од виталне важности за истраживања”, каже Јоханес Бекерс с Института за експерименталну генетику, додајући да су мишеви кључни јер је „95 одсто њихових гена исто као код човека”. „Ми и даље проналазимо нове биолошке процесе, који су често основа за лечење од болести. Тренутно нема новодоказаних лекова чија је вредност утврђена без експеримената на животињама.”