Владини стипендисти чекају посао

Руковођени идејом да више од 90 одсто наших академаца који студирају у иностранству жели да се врати у земљу, челници Организације српских студената у иностранству већ неколико година покушавају да изграде мост преко кога би се дипломирани стручњаци вратили у Србију. Координатор ове академске организације и стипендиста Владе Србије Ратко Јанковић истиче да ова организација већ неколико година има једносмерну комуникацију са владом и њеним министарствима, што је својеврсни парадокс, јер је велики број студената на основним и постдипломским студијама стипендирала Влада Србије.

Организацију српских студената у иностранству, која окупља више од 600 академаца који студирају на престижним универзитетима у свету, основала је група српских студената из Европе и Северне Америке јула 1997. године са циљем да се наши студенти у иностранству окупе, друже и сарађују – да помажу једни другима, али и да помажу своју земљу. Оснивач ове организације је Јован Ратковић, саветник председника Србије Бориса Тадића за односе са Европском унијом, а на месту координатора за финансије ОССИ налазио се Вук Јеремић, шеф дипломатије Србије.

Многи академци који студирају у иностранству стипендисти су Владе Србије, о чему сведочи податак да је Фонд за младе таленте Владе Србије 2005. године доделио око 800 стипендија за основне и 85 стипендија за магистарске и докторске студије. Годину дана касније стипендије је добило 333 студента на основним и 82 академца на магистарским и докторским студијама. Прошле године додељено је свега 16 стипендија за магистарске и докторске студије, а овако мали број стипендија у Фонду за младе таленте објашњавају чињеницом да је у Србији три и по месеца постојала техничка влада, што је, између осталог, успорило и процес добијања стипендија.

– Уговоре који су академци потписали са владом, односно са Фондом за младе таленте, обавезују их да пет година раде у земљи након стицања дипломе. Због тога ми већ годинама покушавамо да активирамо министарства Владе Србије да студентима омогуће да током летњег распуста волонтирају у владиним или државним установама. У централном одбору наше организације постоје особе које су за време свог студирања радиле за многе светске банке и консултантске фирме, али и за организацију Уједињених нација. До сада нам је једино Економски институт изашао у сусрет и обећао да ће у току овог лета двадесетак академаца моћи да волонтира у оквиру овог института – прича Ратко Јанковић.

Наш саговорник је студирао финансије на престижном тексаском универзитету, који похађа више од 30.000 студената, и завршио их је као студент генерације са просечном оценом десет. После успешно завршених студија у Америци, он је примљен на постдипломске студије на Сорбони, на којој је магистрирао на математичким моделима у финансијама и економији. За време протеклог летњег распуста Ратко Јанковић је радио код гувернера НБС Радована Јелашића на пројекту борбе против инфлације, а првог фебруара ове године он се вратио у Србију и од тада покушава да пронађе посао у својој земљи.

– Уговор који сам потписао са Фондом за младе таленте обавезује ме да у нашој земљи радим пет година. Ја сам се вратио у земљу и до сада сам конкурисао за посао у више од двадесет фирми, а своју радну биографију послао сам на адресу неколико министарстава на чијем се челу налазе министри који су истовремено и чланови Фонда за младе стипендисте Владе Србије, али до сада нисам добио никакав одговор. Када ме неко пита – зашто желим да се вратим у Србију са дипломом Сорбоне, обично одговорим да у Француској хиљаду студената годишње добије диплому Сорбоне, док се у Србији на прсте једне руке могу избројати особе са дипломом овог престижног француског универзитета – објашњава наш млади саговорник.

Према евиденцији ове организације, највећи број српских студената студира у САД (само на престижном Стенфорду налази се чак 33 наших академаца) и то углавном у земљама које се налазе на Источној обали америчког континента, а када је у питању Стари континент највише академаца студира у Италији и Француској.

– То је огроман образовни потенцијал на који наша влада може да рачуна, тим пре што је више од 90 одсто наших академаца опредељено да се врати у Србију када заврши са студијама. Због тога је неопходно успоставити комуникацију између људи који воде ову земљу и српске академске елите у дијаспори – закључује Ратко Јанковић.