Древни Египћани патили од гојазности

Сматра се да су у давна времена људи били здравији него данас. Ипак, богати становници градова древног Египта патили су од гојазности, кардиоваскуларних болести и других тегоба које је изазивао физички неактиван начин живота. О томе је пре извесног времена „сведочила” мумија свештеника, представљена у Израелском музеју у Јерусалиму.

Компјутеризована томографија египатске мумије свештеника који се звао Иретхориру и која је стара 2.200 година открила је да је за живота овај човек патио од каријеса и зачепљења артерија. Такође, код њега је откривена и остеопороза... Стручњаци верују да је Иретхориру углавном седео и конзумирао храну са високим садржајем угљених хидрата.

„Остеопороза је болест 20. века, када су људи почели да све мање времена проводе на тешком физичком раду”, изјавио је кустос изложбе Халит Бенет. „Било је заиста неочекивано наћи остеопорозу код древног Мисирца”, додао је Бенет.

Међутим, историчари који проучавају антички период сматрају да у тој чињеници нема ничега изненађујућег. Наиме, у давна времена животни стандард већине становништва у условима ограничених ресурса био је изузетно низак. Људи су често једва могли да зарађују за хлеб, а многи су морали да живе од милостиње... Сиромаштво и глад били су норма. У давна времена многи људи нису били у могућности да једу сваки дан, а храна им је била оскудна и једнолична — рецимо, јели су само чорбу од кромпира по три пута на дан, пише руски портал „Правда”.

Јасно је да таква храна није доприносила повећању телесне тежине. Дакле, гојазност се доживљавала као знак богатства и високог друштвеног статуса. Поред тога, гојазни људи су веровали да су здравији, јер су сиромашни често умирали од глади и болести, без могућности да добро једу, или да се за помоћ обрате лекарима.

Морталитет је у давна времена био изузетно висок, пре свега због слабо развијене медицине. Људи су умирали од инфекција, различитих врста грознице и упале плућа, против којих тада није било лекова. Узрок смрти често су биле и различите повреде јер људи нису добијали квалификовану помоћ. Сиромашни су умирали од глади и хладноће. У случају инвалидности сиромашном човеку није преостајало ништа друго него да умре или да затражи милостињу.

Слабашна деца су ретко преживљавала. Многи су то тумачили филозофски – чинило се да ствари функционишу сасвим исправно – јаки у овом свету преживе, а слаби су убијени.

У данашње време животни век је знатно продужен и то захваљујући проналаску вакцина, напредних лекова и третмана. Друштвени систем подржава и болесне и слабе, они могу да живе довољно дуго уз правилну медицинску бригу и негу. Али, лекари су укључили звучни аларм: у настојању да свој живот начинимо удобнијим престали смо – да се крећемо!

Некада су људи били приморани да иду пешке, понекад на веома велике удаљености. Када није било телефона, једини начин да комуницирају са рођацима, пријатељима или суседима био је да се састану са њима лично. И за то је била неопходна шетња. Чак и у 20. веку већина од нас је ишла на посао, у куповину, у госте „на своје две”. А сада?

Може да се деси да годинама не посетите познаника, али да сте, ипак, у сталном контакту са њим преко телефона или преко „Скајпа”. Све банкарске трансакције можете провести кроз посебне интернет апликација. Чак ни до продавнице није више потребно одшетати.

Довољно је да се направи налог на интернету и све што је потребно биће вам испоручено до кућног прага. Истина, постоје људи који се активно баве спортом, иду у шетње, воле покретне игре и забаву... Али, колико је таквих?

Због тога не би било лоше замислити се и запитати да ли је наш живот много другачији од живота богатих древних Египћана.