Уметност под стегом суровог капитализма

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Пре неколико дана у центру града отворен је нови изложбено-продајни простор Музеја савремене уметности Републике Српске – галерија „Плус”, који ће знатно допринети промоцији савремене уметничке сцене. Овај догађај био је повод за разговор са Саритом Вујковић, директорком Музеја савремене уметности Републике Српске.

„Савремена уметност данас нуди неограничене могућности, то је једна слободна сфера друштвеног деловања која треба да има широке видике, демократичне ставове и поруке”, каже за „Политику” Сарита Вујковић. „Уметност је одувек била простор у коме се огледало време, у коме је настајала и због тога мислим да је њена улога у данашњем времену веома важна. Видим да постоје бројни уметници и бројне идеје које, нажалост, немају прилику за реализацију, новца у култури је премало, уметници немају могућности да улажу средства, тако да огромна енергија која постоји нема прилику да постане видљива”, истиче Сарита Вујковић.

Што се тиче издвајања за културу и утицају новца на програмске активности, Вујковић наводи да су средства у култури драстично смањена, и да МСУРС има четири пута мањи буџет него пре пет или шест година. „Због тога смо принуђени да наше програмске активности осмишљавамо са више партнера, покушавамо да привучемо спонзоре, развијамо регионалну сарадњу која нам омогућава поделу трошкова. С друге стране, овакав вид сарадње и тешка ситуација у којој се налазимо тера нас да размишљамо о различитим видовима финансирања. Стално осмишљавамо пројекте, пишемо и аплицирамо за њих, то је исцрпљујуће и мукотрпно, али тако учимо неки нови систем, пре свега сурови тржишни систем. Уметнички систем је одувек био суров, а данас је то и те како видљиво, дозвољено је само оним најбољим и најквалитетнијим уметничким пројектима, продукцијски најбоље реализованим, да опстану. Због свега мислим да је будућност културе у Републици Српској јако тешка и неизвесна”, упозорава директорка.

Будући да се у последње време у МСУРС-у одржане „атрактивније” и провокативније изложбе, попут добро посећене „New Religion” контроверзног британског уметника Демијана Херста, Сариту Вујковић смо питали како су Бањалучани и гости града реаговали на ту врсту уметности, о чему нам је казала:

 „Била је то посебна привилегија за нас. Сада, када је ова изложба иза нас, можемо с поносом да кажемо да је „New Religion” Демијана Херста најпосећенија изложба наше институције, а број од 25.000 посетилаца говори нам да Бањалука има публику која жели да види овакве изложбе и да су овако велики пројекти потребни грађанима. Задивљена сам бројем посетилаца и реакцијама на изложбу, оне су биле и добре и лоше. То нам говори да смо средина која размишља о уметности, жели да је у дијалогу са уметношћу, уметницима и њиховим радовима, као и да буде део токова које уметност свара. Та интеракција је веома важна и кад су у питању дела домаћих аутора који чине нашу савремену уметничку сцену”. Говорећи о плановима за ову годину и могућности да се понови изложба попут Херстове, директорка каже да тренутно осмишљавају нови предлог за представљање БиХ на 57. Венецијанском бијеналу 2017. „Припремамо концепт који може да одговори новом изазову када је ова светска манифестација у питању, позиционирајући поново МСУРС као главног организационог актера. Планова је много и сасвим сам сигурна да ћемо, ако нам се укаже подршка, са стручне стране испунити сва очекивања. Ужурбано радимо и на реализацији програма за јесен, припремамо отварање изложбе Марије Драгојловић `Фрагменти времена` које је планирано за 8. септембар, а то је резултат одличне сарадње са Културним центром Београда”, открила је Сарита Вујковић.