Посланички посао

Последњих година у Краљеву често се говори да је реч о политички „закључаном” граду. Кључеви су, наводно, у Београду и неће бити инвестиција, наклоности и финансијске помоћи из државне касе све док се овде не открије „шифра” и тај политички катанац откључа.

А шифра је наводно у лојалности премијеру Александру Вучићу, па се у прилог томе наводе и поједине његове раније критичке опаске о локалном руководству. Умела је и опозиција да то користи, нарочито пред минуле изборе. Потом је на чело града дошао млади, у историји Краљева најмлађи градоначелник др Предраг Терзић.

– Аха, то је то – мало је лакнуло забринутим локал-патриотама, сада у ишчекивању да поменути „катанац” шкљоцне и пут Београд–Краљево буде слободан у оба смера. У том смислу, верујемо, градоначелник је позвао и посланике ради договора о заједничком деловању у име града и народа.

И пао је договор: општина ће бити сервис народним посланицима, а они ће играти на карту интереса града, без обзира на страначке дресове, и не само кад је реч о доношењу закона, већ и као својеврсни лобисти код органа извршне власти.

А посланика из Краљева има чак седморо. Није да је то сав овдашњи народ знао, не би их свако ни препознао све док се пре неколико месеци њихови портрети нису појавили на транспарентима које је носила колона незадовољних житеља једног приградског насеља.

Тад су се посланици позивали на то да им је посао да се превасходно ангажују у законодавној области.

Међутим, сад су признали да и „лобирање” у интересу своје средине може бити у опису посланичке професије, па су обећали и да неће бити само страначки делегати него истински народни представници.

Добро је то примљено у граду на Ибру, поготово што се памти један од ранијих, нажалост ретких, примера заједничког деловања у Народној скупштини – посланик СНС-а Зоран Бојанић и тадашњи демократа Иван Јовановић успели су да се изборе да се као ставка републичког буџета усвоји издвајање позамашне суме новца за урбану регенерацију једног насеља у Краљеву.

Они који и даље сумњају да ће од најновијег договора нешто добро испасти присетили су се да је сличног политичког „дила” било и раније. Отварана је овде посланичка канцеларија, намеравано је чак да се о трошку Краљева посланицима отвори  и „лобистичка” просторија и у Београду. Али, остало је, некако, само на доброј вољи...

Накупило се одонда невоља и проблема, па се сада –  и без локалне власти као сервиса – зна да је за Краљево приоритет аеродром, веза са коридорима, индустријска зона... а све зарад бар једног погона којег годинама нема, макар то било и само педесетак нових радних места.