Амбасадори, а без Маркотића

Министарство спољних послова Србије пропустило је да на недавни састанак премијера с амбасадорима акредитованим у Београду позове aмбасадора Републике Хрватске. То ће, извесно је, утицати на његов друштвени статус и ангажовање на јачању пријатељских односа и унапређењe билатералне сарадње у Београду, али и нашег амбасадора у Загребу.

То је, прво, у супротности с налогом премијера министрима да не одговарају на провокације из Хрватске, али и с oпредељењем Србије за нормализацију билатералних односа, у интересу мира и безбедности у региону.

Ова, очигледно исхитрена одлука, у супротности с наведеним опредељењем премијера, указује на одсуство ваљане политичке оцене засноване на (непостојећој) дугорочној стратегији односа са суседима. Самом саопштењу за јавност и иступањима наших званичникa и, нарочито, министра спољних послова, недостају нужна суптилност и тактичност у спровођењу ма и неповољних одлука о осетљивим питањима.

Засад не знамо да ли ће и колико ће непозивање амбасадора Маркотића утицати на однос и ставове неколиких организација и положај угледних појединаца у Хрватској, који су изјавама и манифестацијама критиковали политику владе у оставци и опозиције Хрватске према Србији.

Има оцена да актуелна политика увредљиве реторике, претњи и блокаде хрватске владе у оставци и, како се види, и актуелне опозиције према Србији, није једино мотивисана успехом на предстојећим изборима јер представља константу политике Загреба према Београду, па је питање ко ће да формира владу у Загребу и те како важно и за Београд.

СДП с коалицијом, у односу на ослабљени ХДЗ, има најозбиљније изборне шансе, али се поставља питање колико ће изнети ставови тренутно изолованог председника СДП према једном од најзначајнијих спољнополитичких питања (односи са суседима и Србијом), утицати на постојећи однос снага. Да ли ће, при том, превагнути уски политички интерес странака или већ изражено расположење јавности против узајамног вређања, свађа, подметања и блокирања?

Још је неизвесно и шта то значи за нас. Како да разумемо и где да сместимо све изговорено без улажења у даље сукобљавање, поготово кад се зна да смо нормализацију међудржавних односа и потоњи развој свестране сарадње постигли управо са ранијим владама ХДЗ.

С обзиром на сличне промене у протеклом периоду и код нас, при разматрању и планирању будућих односа поштено је поћи од тога да ни једна страна није потпуно невина и да ђаво управо лежи у још увек неизбежном надметању о томе ко је више или мање крив.

Да њихове унутрашње ствари, укључујући и однос према прошлости, уколико се непосредно не односе на нас и наше интересе, оставимо њима и без реаговања на њихове нападе, а претње и притиске да пажљиво пратимо уз одмерено реаговање и билатералне разговоре.

Наиме, треба имати у виду највиши интерес за успостављање нормалних односа и обострано корисну сарадњу у свим областима, од значаја како за наше две земље тако и за регион у целини.

То је посебно важно за наше опредељење за евроинтеграције, где Хрватска, као чланица ЕУ и НАТО, има, а сада и користи, предности за притиске и уцене ради обезбеђења интереса који нису увек у складу с нашим.

Да ли су и колико на њих утицали разговори премијера Орешковића с премијерком Меркел током недавне „хитне посете” Немачкој, убрзо ћемо сазнати ако не другачије онда из држања Загреба према нама у оквиру интереса те земље за мир и стабилност на Балкану и (пристиглог) одговора председника Комисије ЕУ на поруку премијера Вучића.

Дипломата у пензији