Канцеларкин дебакл, али не и крај

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Иако су предизборне анкете већ на то указивале, медији и политичари као да су се изненадили тиме што су на покрајинским изборима у немачкој покрајини Мекленбург – Западна Померанија демохришћани (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел по броју гласова на трећем месту, иза социјалдемократа (СПД) и антиимиграционе Алтернативе за Немачку (АфД). Многи аналитичари брзоплето закључују да се ови избори сматрају кључним показатељем расположења немачких бирача пред парламентарне изборе следеће године, али заправо сви показатељи о овој покрајини то доводе у питање. Међутим, сасвим сигурно ови резултати су упозорење владајућим странкама, а нарочито канцеларки да је број оних који желе да изађу на биралишта и гласају из протеста према етаблираним странкама све већи.

У овој покрајини на североистоку Немачке, према објављеним резултатима, СПД је освојио је 30,6 одсто гласова, АфД 20,8, ЦДУ 19 одсто, Левица 13,2, док су испод цензуса од пет одсто и самим тим ван покрајинског парламента остали Зелени са 4,8 гласова, а националдемократе и либералдемократе са по три одсто гласова. И док је за АфД ово тријумф јер је ушао у девети од укупно 16 покрајинских парламената у Немачкој, за ЦДУ је ово најгори резултат у овој покрајини, нарочито болан јер се ту налази и изборна јединица Штралзунд – Северна Померанија – Риген у којој је Меркелова изабрана за члана Бундестага. Додуше, у добром делу ове изборне јединице ЦДУ је освојила највише гласова, али то не мења чињеницу да је велики број медија резултате описало као „канцеларкин дебакл”.

Ни њој није било свеједно, па је јуче прекршила своје правила да из иностранства не говори на домаће теме, рекавши новинарима на самиту самиту Г-20 у Кини да је разочарана резултатима покрајинских избора, признајући своју одговорност за то.

„Наравно да то има везе да политиком према избеглицама”, рекла је она новинарима, додајући да сада сви морају да размисле како да поврате поверење. „Ја, такође”, нагласила је.

Није, међутим, рекла да је њена политика била погрешна, већ је истакла да сматра да су донете одлуке биле „исправне, али да има још много тога да се уради”.

И док је лидерка десничарско-популистичке АфД Фрауке Петри истакла да је „ово шамар у лице Меркеловој, не само у Берлину већ и овде у њеној родној држави”, нису је штедели ни њени коалициони партнери у влади на савезном нивоу. Вицеканцелар и шеф СПД-а је оптужио њене демохришћане да су преспоро реаговали на мигрантску кризу, те да је успех АфД-а резултат тога.

„Меркелова је веровала да ћемо пребродити кризу. То морамо учинити, али смо потрошили превише времена на непотребне расправе”, рекао је он, а критикама су се придружили и функционери баварских демохришћана (ЦСУ), који су сестринска странка ЦДУ.

Баварски министар финансија Маркус Зедер је за „шокантне резултате” оптужио канцеларку и њену политику отворених врата за избеглице, додајући да би ово, што се тиче избегличке политике, требало да буде „звоно за буђење”. Зедер је у изјави за дневни лист „Нирнбергер нахрихтен” рекао да би Меркелова морала да прихвати тврђи став према мигрантима.

„Није више могуће игнорисати шта људи мисле о овом проблему. Берлин мора да промени тактику”, рекао је Зедер.

Иако је Меркелова у протеклој години дана поприлично променила своју избегличку политику, па сада у Немачку стиже тек око 5.000 избеглица месечно, очигледно њени коалициони партнери настоје да се дистанцирају делом од Меркелове како би доказали да имају своју политику и тиме задржали бираче.

Генерални секретар ЦДУ Петер Таубер признаје да је резултат „горак”, али да неће имати утицаја да шансе да се Меркелова кандидује за четврти канцеларки мандат. Насупрот томе, покрајински лидер АфД Лајф-Ерик Холм сматра да је „можда ово почетак краја владавине Ангеле Меркел”, премда, када се детаљније сагледају резултати избора и то каква је покрајина Мекленбург –Западна Померанија, закључак иде у нешто другачијем смеру.

Ова покрајина се простире на 23.000 квадратна километра и за нијансу је већа од покрајине Хесе, у којој живи шест милиона људи и у којој се налази немачка финансијска престоница Франкфурт. У Мекленбург – Западној Померанији живи пак четири пута мање становника – око 1,6 милиона становника – што је тек два одсто немачког становништва. Ова покрајина је заслужна само за 1,3 одсто бруто друштвеног производа Немачке, у њој је стопа незапослености нешто више од девет одсто, док је на нивоу целе Немачке 6,1 одсто, при чему у њој живи тек четири одсто становништва страног порекла, док је тај проценат у Немачкој 11. Иако ова покрајина има прелепу природу, пре свега шуме, реке и балтичку обалу, у њој једва да живе млади људи, јер због мањка послова одлазе у друге покрајине, због чега Мекленбург – Западна Помераније не представља Немачку у малом.

АфД је успела да пред изборе избегличку политику наметне као доминантну тему, иако ће се у овој покрајини избеглице тешко срести. На томе је освојила наклоност око 162.000 људи, при чему је профитирала од веће излазности (на прошлим изборима је била 51,5 одсто а сада око 60), па је за њих гласало 61.000 гласача који нису гласали на претходним покрајинским изборима. Осим тога, према анализама, АфД је преузела око 23.000 гласача малих партија и покрета који на претходним изборима нису ушли у покрајински парламент, али је добар део и преузела од осталих странака – од ЦДУ 23.000, од НПД 19.000, од Левице 18.000 а од СПД 16.000.

Када се узму у обзир сви фактори, АфД је петину гласова изашлих бирача освојила захваљујући томе што је добар део бирача хтео да гласа из протеста и казни етаблиране странке. Али далеко од тога да може да освоји власт ни у Мекленбург – Западној Померанији, ни у Немачкој у којој бирачко право има око 62 милиона бирача. Ипак, успех АфД је, како оцењује и коментатор „Шпигла”, победа „протестних” бирача, а самим тим и упозорење етаблираним странкама да су заборавиле на добар део бирача, који углавном не излази на изборе.