Ћудљива нафта

Русија и Саудијска Арабија у понедељак, а Иран у уторак, изнели су готово идентичну оцену да ћудљиво светско тржиште нафте треба стабилизовати, цену барела учинити повољном и за купце и за произвођаче. Први пут од почетка миленијума тројка до јуче љутих петроривала (посебно у бици за тржиште Кине) исказује спремност на нови дијалог о нафти.

У међувремену, берзе отворено сумњају да ће неформално окупљање ОПЕК-а и Русије 28. септембра у Алжиру изнедрити – дуго прижељкивану објаву замрзавања бесомучне производње. Берзе размишљају са штоперицом у руци. Оне очекују моментално решење за двогодишњи стрмоглав барела.

Ново клатно Москве, Ријада и Техерана на светском тржишту нафте је успорило. Наиме, три утицајна петроизвозника новим сагласјем о потреби за стабилизацијом тржишта нафте уважавају најмање два правила сваке стратешке игре.

Најпре, у баснословном бизнису истим стратешким производом, координација може бити исплативија, у противном губици могу бити немерљиви. И друго: пред жилавом „спољном“ конкуренцијом сваки савезник се рачуна.

У том светлу, глобални петробизнис сигурни је заједнички именитељ новчаних интереса Москве, Ријада и Техерана. Ево рачунице: у јуну 2014. барел нафте коштао је 115,71 долар, крајем јануара испод 28 долара. Ове седмице између 43 и 49 долара.

У међувремену, од јуна 2014. девизне резерве Ријада пале су са 737 милијарди долара на око 555 милијарди долара. Да покрије буџетски дефицит – изазван понајвише оштрим флуктуацијама цене нафте – Русија је недавно, трећи пут заредом ове године, обилно заграбила у сопствене девизне резерве.

Пред таквим шишањем сопствене финансијске подлоге, зађевице на туђим теренима (Сирија, на пример) губе примат.

Са друге стране, Иран растерећен санкција силовито убрзава производњу нафте. Техеран сада црпе око 3,8 милиона барела дневно и најављује да ће до априла 2017. постићи жељени обим од 4,2 милиона барела дневно од пре санкција.

Кад то постигне, Техеран ће, вели, бити расположенији да размотри евентуално здружено замрзавање производње. За разлику од нестрпљивих берзи, ОПЕК уз садашње отворено залагање Владимира Путина може да чека и тај тренутак. За почетак, Иран и Саудијска Арабија са осталима из ОПЕК-а и Русијом седа за преговарачки сто крајем месеца у Алжиру.

Званице тог окупљања унапред се слажу да је 50 долара за барел цена коју ипак могу да прихвате. Управо та цена никако не одговара већини произвођача нафте из уљаних шкриљаца у САД. Конкуренција ипак не мирује.Амерички извоз нафте расте, као и број нових бушотина у САД.

У неком будућем свету можда ће сви петроизвозници увидети заједнички интерес у повољном снабдевању обамрле глобалне привреде.