Ćudljiva nafta

Rusija i Saudijska Arabija u ponedeljak, a Iran u utorak, izneli su gotovo identičnu ocenu da ćudljivo svetsko tržište nafte treba stabilizovati, cenu barela učiniti povoljnom i za kupce i za proizvođače. Prvi put od početka milenijuma trojka do juče ljutih petrorivala (posebno u bici za tržište Kine) iskazuje spremnost na novi dijalog o nafti.

U međuvremenu, berze otvoreno sumnjaju da će neformalno okupljanje OPEK-a i Rusije 28. septembra u Alžiru iznedriti – dugo priželjkivanu objavu zamrzavanja besomučne proizvodnje. Berze razmišljaju sa štopericom u ruci. One očekuju momentalno rešenje za dvogodišnji strmoglav barela.

Novo klatno Moskve, Rijada i Teherana na svetskom tržištu nafte je usporilo. Naime, tri uticajna petroizvoznika novim saglasjem o potrebi za stabilizacijom tržišta nafte uvažavaju najmanje dva pravila svake strateške igre.

Najpre, u basnoslovnom biznisu istim strateškim proizvodom, koordinacija može biti isplativija, u protivnom gubici mogu biti nemerljivi. I drugo: pred žilavom „spoljnom“ konkurencijom svaki saveznik se računa.

U tom svetlu, globalni petrobiznis sigurni je zajednički imenitelj novčanih interesa Moskve, Rijada i Teherana. Evo računice: u junu 2014. barel nafte koštao je 115,71 dolar, krajem januara ispod 28 dolara. Ove sedmice između 43 i 49 dolara.

U međuvremenu, od juna 2014. devizne rezerve Rijada pale su sa 737 milijardi dolara na oko 555 milijardi dolara. Da pokrije budžetski deficit – izazvan ponajviše oštrim fluktuacijama cene nafte – Rusija je nedavno, treći put zaredom ove godine, obilno zagrabila u sopstvene devizne rezerve.

Pred takvim šišanjem sopstvene finansijske podloge, zađevice na tuđim terenima (Sirija, na primer) gube primat.

Sa druge strane, Iran rasterećen sankcija silovito ubrzava proizvodnju nafte. Teheran sada crpe oko 3,8 miliona barela dnevno i najavljuje da će do aprila 2017. postići željeni obim od 4,2 miliona barela dnevno od pre sankcija.

Kad to postigne, Teheran će, veli, biti raspoloženiji da razmotri eventualno združeno zamrzavanje proizvodnje. Za razliku od nestrpljivih berzi, OPEK uz sadašnje otvoreno zalaganje Vladimira Putina može da čeka i taj trenutak. Za početak, Iran i Saudijska Arabija sa ostalima iz OPEK-a i Rusijom seda za pregovarački sto krajem meseca u Alžiru.

Zvanice tog okupljanja unapred se slažu da je 50 dolara za barel cena koju ipak mogu da prihvate. Upravo ta cena nikako ne odgovara većini proizvođača nafte iz uljanih škriljaca u SAD. Konkurencija ipak ne miruje.Američki izvoz nafte raste, kao i broj novih bušotina u SAD.

U nekom budućem svetu možda će svi petroizvoznici uvideti zajednički interes u povoljnom snabdevanju obamrle globalne privrede.