У Крајини само 240 ђака првака

Неготин – Пад наталитета, миграције и посебно исељавање у земље Европске уније, које траје деценијама, осиромашили су Неготинску Крајину у најважнијем ресурсу – људском. Сведочанство о демографском суноврату у Крајини су све старија села са десеткованим становништвом. Да је ситуација крајње озбиљна говори и податак да је у селу Рогљеву код Неготина у последњих пет година рођена само једна беба. Невесела слика популационог суноврата може се илустровати и податком с почетка школске 2016/17. године. Наиме, у 11 основних школа општине Неготин, у школске клупе је село само 240 првака, 10 мање него прошле, или чак 57 мање него претпрошле године. Више од две стотине седмогодишњака уписано је, иначе, у четири градске основне школе, а тек четрдесетак њих у чак седам сеоских школа, од којих су многе носиоци вековне просветне традиције у Тимочкој Крајини. Најмалобројнију генерацију првака добила је ОШ „Момчило Ранковић” у Рајцу, само пет. Далеко веће и напредније место, Јабуковац и тамошња школа „Јован Јовановић Змај” има седам ђака првака.

Просветни радник Даниела Пејчић, члан Општинског већа општине Неготин, задужена за образовање и сарадњу са дијаспором, са носталгијом се присећа дана када је, како каже, и сама била ђак Основне школе „Стеван Мокрањац” у Кобишници у којој је седамдесетих година било више од 700 ђака. Већ деведесетих их је било упола мање, а данас ова угледна школа има само 114 основаца.

„Први пут у каријери учитеља дугој 23 године имам комбиновано одељење првог разреда и предшколске групе. Имам 17 ученика, међу њима је троје предшколаца. Већ после првих часова закључила сам да је рад у комбинованом одељењу захтевнији, јер сваком ђаку треба да се посвети пажња како би се са успехом реализовао план и програм. Није ми тешко, напротив, али сам као и све моје колеге забринута због овакве ситуације која прети да угаси школе”.

До пре десетак година у ОШ „Стеван Мокрањац” у Кобишници, са подручним одељењима у Буковчу и Србову, посла је било за 12 учитеља. Сада их је само четворо, од којих је троје њих у матичној школи.

„Кобишница је познато гастарбајтерско село, богато и напредно. Прве генерације исељеника су остављале децу у завичају, али се то касније променило. Исељавале су се читаве породице и данас се ретко ко одлучује на повратак. Деце у селима је све мање, као уосталом и у самом граду. Радили смо једну анализу и дошли до сазнања да нам се у родни крај не врати ни 50 одсто младих који заврше студије у Београду или Нишу. Због свега тога се не надамо бољој популационој слици у скорој будућности”, каже Даниела Пејчић.

До стицања статуса академских грађана потребно је завршити и неку средњу школу. У општини Неготин их има четири, од којих је, не рачунајући Средњу музичку „Стеван Мокрањац”, која стандардно има попуњене капацитете, у најбољој позицији Пољопривредна школа са домом ученика „Рајко Боснић” у Букову. „Захваљујући смеровима које има и које прилагођава потребама, највеће интересовање је било за ветеринарског и техничара за фармацеутско-индустријску технологију. У Букову, на четири образовна профила, уче деца из Бора, Мајданпека, Књажевца и других градова, па се и ове године за поменуте смерове тражило место више. Међу средњим, ова школа има и највише ђака – 1003. Техничка школа ради са одељењем мање, баш као и једна од најстаријих гимназија у Србији, неготинска, која је прошле године изгубила једно од четири одељења. Иако смо ове уписне године имали довољно заинтересоване деце за два одељења друштвеног смера, то се није догодило. Локална самоуправа је интервенисала и залагала се за то, али Министарство просвете није услишило наше захтеве и потребе, на нашу велику жалост”.

Према грубим проценама, будући да је школска година тек почела, у образовни систем у неготинској општини је укључено око 5.000 младих, рачунајући једину предшколску установу, мрежу основних и средњих школа и два одељења: Педагошког факултета у Врању и Факултета еколошке пољопривреде „Едуконс” Универзитета из Сремске Каменице.