Долар на низбрдици

НАЈМОЋНИЈЕ АМЕРИЧКО ОРУЖЈЕ – ДОЛАР – показује озбиљне знаке слабости. Америчке зелене новчанице некада тако цењене и омиљене широм планете на добром су путу да изгубе доскора неприкосновени светски примат.

На најзначајнијим берзама амерички новац губи дах у трци с другим валутама.

Најдрастичнији пример је однос америчке валуте према швајцарском франку. Први пут у историји долар је јевтинији од „швајцарца”. У петак је, на берзи у Цириху, један долар вредео свега 0,99 франака што је апсолутни негативни рекорд. О каквом драматичном паду је реч показује мало историјско подсећање. Пре 37 година, 1971, за један долар добијала су се чак четири швајцарска франка.

Слична ситуација је и у поређењу америчког „зелембаћа” са евром. Европска валута се већ мења по рекордном курсу од 1,56 долара а процењује се да ће веома брзо „прескочити” и границу од 1,60 долара.

Долар је на низбрдици и у Азији. Први пут од 1995. године долар кошта мање од 100 јена.

Разлози за ово посртање америчког новаца су вишеструки: слаби резултати економије, кредитна криза, растући дефицит у трговинској размени, астрономски трошкови ратовања по свету...

Експерти сматрају да ће овај негативни тренд бити настављен. Још, додуше, није дошло време да евро преотме долару незваничну титулу светске валуте број један али је европски новац данас постао равноправан конкурент америчкој валути на берзама.

Последњих година евро је осетно повећао своје присуство у светским девизним резервама. Долар је, на пример, 2001. године чинио 71 одсто ових резерви а данас је склизнуо на 65 процената. На другој страни четвртина девизних резерви на планети је у еврима. Стручњаци Дојче банке процењују да би 2010. европски новац могао повећати свој удео у светским девизним резервама на 30 до 40 одсто.

Чак и у трговини нафтом где је долар досад био неприкосновен осећа се дах промена. Венецуела је управо саопштила да ће убудуће део продате нафте наплаћивати у еврима. Председник ове јужноамеричке државе Хуго Чавез, велики противник САД, најавио је и нове антиамеричке кораке. Чавез се залаже да ОПЕК формира цену нафте на основу корпе светских валута чиме би била елиминисана досадашња доминација америчког новца.

НА ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА У ШПАНИЈИ забележен је занимљив резултат. Шпанци су добили једног победника и два добитника. Досадашњи премијер, социјалиста Хозе Луис Родригез Запатеро је победио али је на изборима, истовремено, ојачала и десница.

У будућем шпанском парламенту социјалисти ће располагати са 169 посланичких фотеља – од укупно 350 – док је конзервативна Народна партија освојила 153 мандата. Распоред снага је такав да ће Запатеро морати да потражи неког малог коалиционог партнера како би у наредном четворогодишњем периоду могао да влада Шпанијом.

Избори у Шпанији праћени су са великим интересовањем у Европској унији. Пре свега због очекивања да ће резултати шпанског гласања помоћи у утврђивању расположења европских бирача према левици и десници. Међу највећим и најзначајнијим чланицама Уније тренутно су само у Великој Британији на власти лабуристи, у Немачкој су социјалдемократи у влади велике коалиције – са демохришћанима, Француска је у рукама десничара Николе Саркозија а Италијани следећег месеца излазе на биралишта уз прогнозе да се може очекивати победа конзервативца Силвија Берлусконија.

Шпанци нису, међутим, дали Бриселу очекиване сигнале. Разлог је једноставан. На европској сцени све је теже прецизно утврдити ко је лево а ко десно јер велике странке у „лову” на бираче све чешће заборављају програмска начела и прескачу на другу политичку страну.

У БУРМИ (МЈАНМАРУ) ТАКВИХ ДИЛЕМА НЕМА. Војна хунта чврсто држи власт и уопште се не обазире на упозорења и молбе из света да се повуче у касарне.

У том стилу окончан је и последњи посреднички покушај УН да приволе бурманске генерале на уступке. Специјални изасланик светске организације Ибрахим Гамбари отишао је из Рангуна празних руку. Бурманска хунта одбила је грубо све захтеве УН.

Све дакле остаје по старом. У мају ће у Бурми бити одржан референдум о новом уставу који ће, када буде усвојен, „цементирати” власт генерала. Неће бити дозвољено присуство међународних посматрача а предложени текст устава трајно елиминише из политичког живота главног противника војног режима, добитницу Нобелове награде Аунг Сан Су Ћи. Нови бурмански устав прописује, наиме, да на изборима планираним за 2010. годину не може учествовати кандидат који је био или је у браку са страним држављанином а преминули супруг Аунг Сан Су Ћи био је Британац.

Ибрахим Гамбари је у Рангуну разговарао са Аунг Сан Су Ћи. Сусрет је трајао 45 минута а за ту прилику хунта је великодушно допустила да нобеловка накратко изађе из кућног притвора.