Светски језици сличнији него што се мислило

Упоређујући две трећине различитих светских језика, научници су закључили да речи са истим значењем звуче слично чак и када два језика уопште нису блиска. Ово откриће у супротности је са старом тезом лингвиста који се баве пореклом и еволуцијом светских језика. Они су, наиме, сматрали да међу често коришћеним речима у језицима са различитих страна света, који нису међусобно повезани, нема никакве сличности у гласовима. На пример, речи „птица”, „ндеге” или „тори” значе птица на руском, свахилију и јапанском и уопште не звуче слично.

„Идеја да не постоји веза између звука и значења речи стара је више од једног века. Научници често одбацују идеју да су звуци повезани са смислом речи, јер се боје да их то не наведе на погрешан траг. Међутим, мислим да је такав приступ површан”, каже Дамијан Блази, истраживач на Универзитету у Цириху и у немачком институту „Макс Планк”, који је радио на овој студији.

Није тешко у једном језику наћи речи које звуче слично и које имају слично значење, али не значи да ће то бити случај и са другим језицима. Ипак, за разлику од својих претходника, ови истраживачи су захваљујући компјутерским програмима и модерним статистичким методама, могли да анализирају речи из неколико хиљада језика истовремено. Тим је проучавао по стотину „основних” речи из готово две трећине од више од 6.000 светских језика да би утврдили да ли постоји сличност у гласовима. Наравно, искључили су сличности због заједничког порекла два језика, или речи које је један језик преузео из другог (као што је енглески позајмио поједине речи из француског након норманског освајања Енглеске, или турске речи које су се у српском задржале због вишевековне турске власти). На изненађење научника, испоставило се да су сличности у гласовима и значењу између речи потпуно неповезаних језика много веће него што су претпостављали. На пример, реч која значи нос обично има глас „н”, реч која означава круг, обично садржи „р”, док је мали обично повезан са „и”. Далеко од тога да су ови трендови универзални, наводе истраживачи, али се појављују изнова и изнова у различитим језицима. Због тога они закључују да поједине речи нису само ствар конвенције, већ да су произашле из универзалних асоцијација које у људима изазива појам који означавају.