ИТ сектор перјаница извоза

Београд постаје популарно седиште иновативних технолошких компанија које овде проналазе врсне програмере са европским менталитетом, изврсним знањем енглеског језика и сјајним смислом за хумор, наводи амерички „Хафингтон пост”.

Овај лист је Србију сврстао међу пет светских земаља које нуде најквалитетније кадрове за покретање високотехнолошког пословања, а осим рекордног извоза у прошлој години, који је само за софтверске услуге износио 678,3 милиона евра, помиње се и процењује да би 30.000 програмера у Србији одмах могло да почне да ради за плату двоструко већу од државног просека.

Крајем прошлог месеца премијер Александар Вучић је најавио формирање министарског тима за ИТ сектор, са задатком да се извоз софтвера у наредне две године повећа са 410 милиона на више од две милијарде евра. И стручњаци из ове области се слажу да овај сектор има велики извозни потенцијал, али да је коришћење тих предности немогуће без озбиљних мера државе које морају да прате светске трендове.

Према неким истраживањима Србија у ИТ сектор улаже око 60 евра по становнику и значајно заостаје за Хрватском, која, на пример, улаже 200 евра, као и Европском унијом која је са њеним 800 уложених евра ипак недостижна за нас.

Љиљана Ршумовић, координатор пројекта „Нови извозни инструмент Србије“, који у оквиру Научно-технолошког парка Србије финансира швајцарска влада, каже за „Политику” да је велика потражња за стручњацима у ИТ сектору и да су они у последњих месец дана запослили 12 инжењера у компанијама које послују у оквиру парка.

– Ми тренутно имамо 33 компаније, већином ИТ, али и из области пољопривреде, биомедицине, нанотехнологија и роботике. Оне запошљавају укупно 500 инжењера електротехнике, машинства и програмера, а реч је о домаћим и страним компанијама које су у Србији отвориле представништва. ИТ сектор је растући сектор са великим потенцијалима за привреду – каже Ршумовићева и објашњава да у сарадњи са Центром за развој каријере при Универзитету у Београду утичу на студенте завршних студија или оне који су већ дипломирали да их задрже у Србији нудећи им посао.

Предност нашег тржишта је, кажу, таленти, иновативни дух и стручност која је и те како цењена свуда у свету. Наша саговорница каже да Научно-технолошки парк Београд чини све да смањи одлив мозгова из Србије, која је према последњим подацима на петом месту у Европу по броју младих стручњака који одлазе из земље.

– Раније су одлазили кадрови са искуством, а ми сада покушавамо да задржимо јуниоре да не крену тим стопама, него да остану у Србији, јер овде има услова да раде и напредују – каже Ршумовићева.

Гордана Глишић-Морганти, власница компаније „МХТ Балкан” коју је у Србији основала италијанска фирма, каже за „Политику” да је разлог за покретање посла у Србији, између осталог, цена рада, која је и до 30 одсто нижа, али и услови пословања и стручни кадрови који могу да одговоре свим изазовима у сектору којим се бави, а то је израда софтвера.

Шансе за зараду у ИТ сектору су велике, међутим, и даље имамо проблем са недостатком кадрова . На пример, Нови Сад са годишњим приходом од око 100 милиона евра само од продаје софтвера у мањим или већим ИТ компанијама запошљава око 3.500 стручњака, што је половима укупног броја запослених у 2.000 ИТ компанија. У овом тренутку могло би да буде запослено 30.000 стручњка, али их немамо.

Драгован Милићевић, власник фирме „Телнет“ из Чачка, која се бави развојем софтвера намењеног извозу, каже да је у овом тренутку тешко рећи колико тренутно кадрова недостаје ИТ сектору, посебно због потражње у свету. Међутим, постоје реални проблеми у којима би држава могла да помогне.

– То је питање младих који су тек сада стигли са факултета, али то нису стручњаци који одмах могу да раде наплативе пројекте, него је потребно да буду макар годину дана на пракси. Ја имам ресурсе за њих пет, међутим, ако бих имао помоћ државе није проблем и да их буде 20 из Чачка, јер су то будући кадрови, каже Милићевић и додаје да је проблем и то што медији данас потпирују причу како у ИТ има новца и како свако ко почне да ради има 1500 евра плату. То, додаје, није тако. Јесте у случају када нека компанија пронађе генија на факултету и одлучи да га стипендира и касније ангажује.

– Ако би Србија добила тим који би радио само за ИТ сектор лако бисмо дошли до пројекције где можемо стићи у овој области и које резултате имамо прилику да остваримо. То је лака рачуница. Али, без озбиљног приступа овом растућем сектору не можемо да рачунамо на велике резултате. Држава може много да помогне, као што то неке земље већ раде, на пример пореским олакшицама за ИТ компаније до одређеног профита и на тај начин помогне развој малих компанија – закључује наш саговорник.