Како је Весли Кларк постао косовски рудар

Упоредо са косовским ратним плановима генерала НАТО-а Веслија Кларка, изгледа да су настајали и пословни планови о искоришћавању рудног богатства наше јужне покрајине. Тако се Кларк, из униформе америчког генерала са четири звездице, преко ноћи пресвукао у америчко-косовског јапија и основао компанију „Енвидити”. Управо ова канадска фирма чека зелено светло косовске скупштине за испитивање трећине територије Косова у потрази за угљем.

Парламентарни одбор за економски развој Косова требало би ове недеље да одлучи да ли ће одобрити Кларкову пословну понуду. Седница одбора била је заказана за прошлу среду, али је одложена због недостатка кворума, а косовска влада аминовала је овај посао на седници одржаној 25. августа.

Уколико „Енвидити” добије зелено светло да трага за угљем, према важећим косовским законима, та компанија може стећи ексклузивно право за експлоатацију руде, известио је ОЦЦРП (Пројекат за извештавање о организованом криминалу и корупцији).

Захтев за ову дозволу Кларк је чекао од 2012. године, али у том периоду косовска скупштина није чекала – усвојила је измене законских одредби о рударству. А нова правила омогућила су да овај посао буде обављен без расписивања тендера. План генерала и његове компаније јесте да од угља производи синтетичку нафту, и то два милиона литара дневно. Ова нафта може се користити и за стартовање ратних авиона, а Кларкова компанија је, наводно, заинтересована и за изградњу термоелектране. Фирма „Енвидити“ понудила је косовској влади трећину прихода од ископаног угља.  

Истовремено, косовска опозиција оштро критикује повлашћени положај генералове компаније као и нетранспарентност овог посла, којим се, изгледа, награђује Кларков ентyзијазам да се одвоји Косово од Србије. 

Аналитичар Обрад Кесић истиче да се заправо чека погодан моменат за верификацију уговора са „Енвидитијем“. Чак и најгласнији критичари, уколико освоје власт, сигурно би подржали бизнис-планове америчког генерала са четири звездице. Према мишљењу нашег саговорника, чека се тренутак да пажња косовске јавности буде усмерена потпуно на другу страну како би посао о експлоатацији рудних богатстава био завршен у тишини. 

Кесић подсећа да је некадашња државна секретарка САД Мадлен Олбрајт имала ексклузивне уговоре са косовском владом везане за енергетику, али је светска јавност бурно реаговала када је пре четири године компанија „Олбрајт капитал менаџмент” (АЦМ), која је у власништву Мадлен Олбрајт, аплицирала за куповину 75 одсто предузећа Пошта и телекомуникације Косова (ПТК). АЦМ нашао се међу пет предузећа која су задовољила услове тендера, а Олбрајтова сигурно није случајно добила идеју да послује на Косову, само четири године након што је активно заговарала међународно признање ове парадржаве. Због наводног притиска јавности, АЦМ је одустао од овог посла.

Иако се мало зна о косовским пословима државне секретарке Била Клинтона, светски медији су извештавали у више наврата да Олбрајтова знатно улаже у инфраструктуру Косова, а највише у изградњу путева. Послове јој наводно води некадашњи заменик шефа Унмика на Косову Џон Кови. Верује се да је уско повезана са неколико грађевинских предузећа коју воде браћа Хашима Тачија, али и да сарађује са моћном америчком грађевинском компанијом „Бехтел”. Ова фирма је, заједно са турским предузећем „Енка”, градила ауто-пут Приштина–Тирана. Градња је завршена 2013. године, а косовска власт никада није објавила уговор са извођачем радова, што рађа сумње да је овај посао дебело преплаћен.

Сличан сценарио са „Бехтелом“ одиграо се и у суседној Хрватској која је још 1999. године изградњу пута Босиљево – Свети Рок претплатила чак за 297 милиона долара. Овај посао правдан је потребом да се побољшају односи са САД, а Фрањо Туђман је 1998. потписао ексклузивни уговор са Американцима о изградњи ауто-путева кроз ову земљу. Ова моћна породична фирма имала је подршку америчке владе приликом обнове разрушене инфраструктуре након бомбардовања Ирака.

Обрад Кесић подсећа да је реч о једном од најмоћнијих грађевинских конзорцијума, попут компаније КБР која је изградила ракетну базу у Румунији, али и главну војну америчку базу на КиМ, камп Бондстил. Члан Управног одбора КБР-а је некадашњи потпредседник Америке Дик Чејни, а сумња се да су у уговорима које је ова фирма потписивала са америчком владом проневерене велике паре.

На Западу је, како каже наш саговорник, сасвим уобичајено да политичари и високи војни функционери након пензионисања запливају у пословним водама. Посебно ако су у тим водама претходно изазвали велике таласе.

– Будући да се сви велики послови завршавају преко везе, највеће светске корпорације воле да у управним одборима имају некадашњег конгресмена. Тако да пензионисање државним службеницима отвара врата за стицање милиона. Многи од њих отварају сопствене фирме, а неки лобирају за интересе одређених држава. Рецимо, Албанија је ангажовала једног од бивших америчких секретара за безбедност који је доводио америчке бизнисмене у ову земљу – истиче Кесић додајући да је посебно сумњиво деловање фондација Била Клинтона и Џорџа Буша.

На самопрокламованој независности Косова профитирао је и некадашњи британски премијер Тони Блер који је после тога постао саветник албанског премијера Едија Раме. Блер је згрнуо право богатство након одласка из Даунинг стрита, а према писању „Фајненшел тајмса”, његово богатство процењује се на 170 милиона долара. Он се прошле године у неколико наврата састајао и са Александром Вучићем због планиране реорганизације кабинета, а његов ангажман плаћали су Уједињени Арапски Емирати.

Велику пословну каријеру остварио је некадашњи немачки канцелар Герхард Шредер који је 2006. године, по завршетку мандата, ангажован у „Ротшилд групи” као саветник за пословање у источној Европи, Русији, Турској и Кини. Након тога постао је највећи акционар и председник Управног одбора швајцарске компаније „Норд стрим”, основане ради управљања руским гасоводом „Северни ток”. Такође, био је председник Управног одбора  издавачке куће „Рингијер – Аксел Шпрингер” која послује и у Србији и издавач је дневника „Блиц”, „Ало” и недељника „Нин”. Још је бољи пример некадашњег директора ЦИА Дејвида Петреуса, команданта америчких трупа у Ираку, који сада управља америчким инвестиционим фондом ККР, власником СББ-а и ТВ Н1.

Своје способности добро је уновчио и Роберт Гелбард, некада специјални Клинтонов изасланик за Балкан, а данас власник консултантске фирме „Вашингтон глобал партнерс“, који се, наводно, бавио енергетским лобирањем на Балкану. У архивама се може наћи да је у другој половини деведесетих година некадашњи британски министар Даглас Херд, као потпредседник компаније „Натвест маркетс”, учествовао у сумњивом покушају да се приватизује „Телеком”.

Балкан вероватно још дуго неће преузети навике западних демократија, али наши лидери свакако хоће.  Након изборног пораза Борис Тадић је, пре три године, изабран за члана међународног саветодавног борда Уникредит групе, док је некадашњи хрватски премијер Зоран Милановић већ добио титулу помоћника директора у Европској банци за обнову и развој. Милановић је након краха на последњим изборима најавио да се повлачи из политике и да намерава „зарадити неки новац“. Каже да још нема идеју како, али сигурно ће га инспирисати биографије искуснијих и богатијих колега.