Зашто Путин не одустаје од Балкана

Угледни дневник „Вашингтон пост” оцењује да Москва преко минималних, али вешто промовисаних улагања на Балкан, гради слику у региону као о Русији као великој земљи. Како Б92 преноси писање овог листа, изгледа да су САД спремне да извуку поука из уплитања Русије у унутарполитичке односе на Балкану, који је значајан у спољној политици Владимира Путина.

Распад Југославије је у Русији схваћен као понижење и подстицај Запада на игнорисање Москве. Путин никада није престао да показује запрепашћеност због изгубљеног утицаја на Косову након проглашења независности. Користио је преокрете и покрете за независност територије Балкана као оправдање за истицање руске моћи за време борби у Абхазији и Јужној Осетији 2008. године и на Криму 2014. године.

Историјски, моћ Русије је зависила од балканских држава, и то из неколико разлога, а један од главних јесте тај што Руси сматрају како би уједињење свих Словена у тзв. пансловенизам било оптимално, јер тврде како постоји посебна веза између руског и словенских народа на Балкану.

Главни алати руске обавештајне политике су телевизијска и интернет мрежа РТ и онлајн радијски и новински портал Спутњик. Аутори и водитељи програма често причају о заједничкој словенској историји и култури, посебно наглашавајући дугу и успешну уплетеност Русије у послове земаља Балкана.

Ови медији користе и противзападну реторику и подржавају идеје настале међу Србима након бомбардовања Југославије 1999. године о „патолошкој мржњи Словена”.

Даље се истиче како Русија и даље држи вето на признање геноцида у Сребреници и на чланство Косова у Унеску.

Према писању „Вашингтон поста”, Руси представљају Запад као културолошки различито место, које није у стању да препозна невероватну изузетност словенског народа.

Руска реторика није у разлазу с реториком медија на Балкану, па тако у Београду постоји 109 организација које раде на промоцији руско-српских односа, додаје се.

Међутим, оно што ради Русија јесте да се представља као велики брат Србији и продаје причу како она поштује словенске владе у Србији, Косову, Македонији и Републици Српској и види их као себи равне.

Много већи број Срба изјављује како би радије ступили у савез са Русијом него с Европском унијом, иако она не нуди кохерентну алтернативу ЕУ.

Русија ради и још једну ствар, а то је одговарање балканских земаља од прикључења НАТО-у, те подстиче блиске војне операције са својом војском, а оваква кампања против НАТО-а могла би имати негативне последице мировне мисије на Западном Балкану, закључује се у тексту.