Гран при „Сирени”

Од нашег специјалног извештача

Софија, 16. марта–Најбољи филм међународног такмичарског програма 12. Софијског фестивала је „Сирена“ (Русалка) младе руске редитељке Ане Меликијан, који је недавно у Берлину освојио награду критике, а већ је своју потврду имао и на фестивалима у Сочију и Санденсу где је малена Маша Шалаева освојила награду за најбољу женску улогу.

Жири који је ове године био састављен од све самих редитеља: Јос Стелинг (председник), ДомРотер, Алексеј Попогребски, Иглика Трифонова и Срдан Голубовић, доделивши софијски Гран при „Сирени“, наградили су „доприносе у уметности режије, изузетан сниматељски рад, глуму и њен плес за енергију и инвенцију“. И заиста, ова модерна бајка и романса (о девојчици која је одрастала поред мора а онда се обрела у бетонској Москви) у којој сценаристкиња и редитељка Меликијан хвата и грли сопствене снове, сједињује мит и извитоперену стварност, плени редитељским поступком и шармом малене глумице у чијим очима царује свет чуда и исконске невиности.

 Награда „Кадилак“ за најбољу режију припала је нашем редитељу Стефану Арсенијевићу за филм „Љубав и други злочини“. Жири је у свом образложењу истакао да Арсенијевића награђује за хуманост и лиричност његовог редитељског стила, док га је публика наградила бурним и искреним аплаузом.

Специјална награда жирија (Spetial Mention Award) припала је холандско-јужноафричко-британском филму „Птица не може да лети“ Ане Триз и то за „креирање уникатног и магичног света“. Уметнички свет Тризове је и иначе свет литературе, позоришта и филма, а рефлекси тога видни су у њеном награђеном делу у којем се меша фантазија и стварност и израста емоција у причи о успостављању везе између жене и њеног незнаног унука.

За најбољи бугарски филм проглашен је „Свет је велики и спасење вреба одасвуда“ Стефана Командарева са Микијем Манојловићем у главној улози, а признање је уз громки аплауз публике уручен редитељу али и директору фотографије Емилу Христову.

Награда „Ничија земља“ коју додељује Удружење бугарских филмских критичара за најбољи балкански филм, једногласно је припала Кристијану Мунђијуу за филм „4 месеца, 3 недеље и 2 дана“, док је награда „Џемисон“ за најбољи кратки бугарски филм додељена Петару Валчанову за „Породичну терапију“, дело у којем се црни хумор меша са драмским интензитетом.

За допринос и развој модерне филмске експресије „Bitter Cup“ припала је изврсном филму „P.V.C.- 1“који као сценариста, редитељ, сниматељ и копродуцент потписује колумбијски редитељ грчког порекла Спирос Статулопулос. Овај филм је већ освојио и награде критике и „Сребрни Александар“ за најбољу режију на Солунском фестивалу. Статулопулосов „P.V.C.- 1“ инспирисан је истинитом причом о борби за живот младе Колумбијке која је постала жртва терористичког акта, а редитељ, којем је ово дебитантски дугометражни филм, психолошким ситуацијама снажном чини њену надградњу. Определивши се за документарно-играну структуру филма, аутор у 85 минута, у једном једином кадру и у форми преноса догађаја уживо, нуди гледаоцу позицију напетог сведока ужасне невоље у којој се налази мајка троје деце, којој на породичном имању у једној колумбијској забити група уцењивача око врата везује бомбу а породица у свеопштој паници улаже труд да се доведе спасилац. Напето и неизвесно до самог краја.

Доделом фестивалских признања као и награда „Софија“ за изузетан допринос светском и европском филму Микију Манојловићу и француском писцу и сценаристи Жану-Клоду Каријеру, великим и забавним концертом „Фестивалског бенда“, синоћ је завршен такмичарски део 12. Софијског фестивала. Но, ту није крај, јер фестивал траје до 23. марта. Вечерас ће се публици поклонити Фатих Акин после пројекције филма „На ивици раја“, а већ сутра у Софији ће се обрети и Милчо Манчевски како би лично присуствовао гала премијери свог филма „Сенке“. Софијски фестивал је и по садржају и по организацији читавог низа паралелних догађаја је изврстан пример на којем би и београдски Фест требало да учи.