Самоуки програмери тражени и плаћени као и они са дипломама

На трећој години Грађевинског факултета Соња Миљковић сусрела се са предметом основе програмирања и схватила да је сајбер зидање занима више од оног правог, са бетоном. Уз неодобравање околине донела је смелу одлуку да напусти студије и окрене се информационим технологијама (ИТ).

– Први посао добила сам од другарице која је тражила да јој направим сајт у ворд-пресу. Имала је разумевања јер сам рекла да сам почетник. Све недоумице које сам имала решавам уз помоћ два друга који су искусни програмери. Један је завршио ЕТФ, а други вишу али се дуго година бави овим послом – у најкраћем би гласила пословна путања Соње Миљковић, последњих годину дана, која се одлучила на преквалификацију.

Ова двадесет четворогодишња девојка из Смедерева до сада је обавила још неколико послова као фриленсер, боравила у иностранству на семинару, а највише, како сама каже, учећи у сопственом дому. У тренуцима недоумице – да ли је донела праву одлуку – помогле су јој нове колеге.

– Врло је важно укључити се у ИТ заједницу јер управо на тој адреси људи вас најбоље разумеју – искрена је наша саговорница.

Сада учи програм „јава скрипт”, врло дисциплиновано, и тражи посао. Конкретних планова за будућност нема, али на наше питање да ли може да повеже знања са Грађевине са програмирањем одговара:

– Зашто да не. Тренутно мислим да је боље да нађем посао у некој фирми, али ни опција да покренем сама неки пројекат није искључена.

Програмери из Србије апострофирани су недавно у светским медијима као вредност наше земље и мамац за стране инвеститоре. Описани су као млади, вредни, и да добро говоре енглески језик. Без обзира на то да ли су формално образовани или су стекли знање на курсу, када заснују радни однос или заврше наручени посао, разлике у плати нема. Такође, њихово знање ИТ-а добар је предуслов за оснивање сопствене фирме.

Како каже Зоја Кукић, из „Стартита”, организације која помаже развој ИТ заједнице у Србији и која данас у Београду организује конференцију „Знамо да можемо” о стартап предузећима, иста „законитост” важи и на светском тржишту: у одабиру ИТ кадрова најбитније је шта особа зна да ради и које пројекте има иза себе.

– Пут до знања и искуства не долази искључиво формалним образовањем. Доказ је да у пракси не постоји разлика у плати између програмера са и без дипломе – истиче Зоја Кукић.

Према расположивим подацима, како истиче наша саговорница, сваки други програмер у Србији нема диплому техничког факултета, а велики је број оних који су се школовали али су део своје експертизе стекли радом или неформалним образовањем.

– Прошле године смо истраживали програмерску заједницу на узорку од око 1.700 испитаника. Као највреднији извор учења назначили су праксу, а формално образовање је међу најниже оцењеним – додала је Кукић.

Ко иоле познаје онлајн пословни живот зна да је област информационих технологија специфична.

– Промене се дешавају невероватном брзином па формално образовање теже стиже да их прати – додала је наша саговорница.

Њен савет је да свако ко жели и зна енглески језик може без много улагања да пронађе основе разних програма на интернeту. Или, класичне офлајн обуке.

–У Србији постоје различити курсеви; различитих квалитета и цена. У земљи где је 50 одсто младих незапослено, све више људи препознаје потенцијал у ИТ индустрији и тежи преквалификацији. Нажалост, поједини желе да се окористе од тога. Зато треба бити врло пажљив. Цене су од неколико стотина до 1.500–2.000 евра по курсу.

Интернет заједница, међутим, управо омогућава да се препреке решавају комуникацијом на форумима, туторијалима и другим начинима. Интернет пружа обиље могућности. Међу најпопуларнијим онлајн курсевима на енглеском тренутно су „Code Academy”, „Coursera”, „Udemy”…

Међу програмерима у Србији само 11 одсто су жене

Међу програмерима у Србији само 11 одсто су жене. Слично је и у свету. Иако нема основа за предзнак „мушки” посао, таквој родној подели допринео је маркетинг из осамдесетих година 20. века када су се први рачунари рекламирали искључиво са дечацима као моделима.

Препреке „слободњака”

Када и науче „занат” и нађу наручиоца, на пример, за израду сајта или одржавање постојећих, програмери, слободњаци у Србији улазе у нови проблем. Приморани су да раде на црно јер постоје бројни проблеми од онлајн плаћања у банкама преко опорезивања паушалаца.