Крагујевачки „галомани”

Хтедох да пишем о Вучићу, али у редакцији кажу – немој, Карталовићу, ти ћеш много да га хвалиш, а ми имамо критичку дистанцу спрам премијера. Пиши нешто из Крагујевца и о Крагујевцу. Шта, кад сам о родном граду већ све написао, више га кудећи, него хвалећи.

Боље, дакле, да пишем о Вучићу, њега човек може и треба да хвали, кад се погледа шта је све учинио за народ. Наш премијер је, уосталом, рационалан политичар – ми Срби бисмо волели да победи Трамп, али Вучић је отишао у Америку да говори на конференцији Фондације Клинтон.

„Ко може да ми гарантује да ће да победи Трамп“, сасекао је наш премијер, у старту, све покушаја критичких коментара неких новинара.

А шта раде крагујевачки политичари? Све супротно од премијера. Уопште нису рационални. Немају пара, а хтели би да направе велике ствари, да сазидају велике грађевине, реализују велике пројекте и тако се упишу у историју града као памћења вредни господари.

Бивши градоначелник Верољуб Стевановић је себи већ подигао „споменик“ – велики крст на улазу у град, висине 17, распона 11 метара. Хтео је бивши комуниста да покаже како је спознао Бога и доживео преумљење.

И то у тренутку када је град већ био задужен са 100 до 120 милиона евра по разноразним основама, када је „Нискоградња“, некада угледна фирма, начисто пропала, када су контејнери и улице били затрпани смећем, када је Народном музеју исечена струја због неплаћених рачуна.

Шта је хтео да уради нови градоначелник, да га суграђани памте по неком великом делу, спасоносном „открићу“ које би препородило Крагујевац и извукло га из дубоке финансијске кризе? Хтео је Радомир Николић да сагради Дизниленд.

Неко му је од америчких или британских званичника који су долазили овде рекао да Крагујевац мора да добије нешто по чему би био препознатљив свуда у свету. Николић је, срећом, одустао од Дизниленда, али улице и контејнери су и даље затрпани смећем.

Кад су, својевремено, мештани једног овдашњег села притиснули једног бившег градског чиновника да им асфалтира сваки сокак поред којег је камион прошао, дотични им је одбрусио: „Немој, бре, да сте галомани“.

Мештани ко мештани, али зашто су крагујевачки политичари склони мегаломанији? Језеро Бубањ у срцу града могло би да се очисти и среди без много пара, а у очајном је стању. Тротоари, ивичњаци, канделабри – излокани, поломљени, ишчупани, а ни њихова поправка не кошта много.

Зашто се крагујевачки политичари не угледају на премијера? Зашто нису рационални као он? Кад је видео са колико новца располаже, Вучић је одмах смањио плате и пензије. И то је довело до свеопштег бољитка.

Тако би требало да поступају и крагујевачки политичари, да пођу од малих ствари које је лако урадити, а не да сањају „галоманске“ снове. На тај начин би и нама, преосталим градским новинарима, избили из руку аргументе за критику.