Азотара враћа на посао 800 радника

Панчево – Годишњи ремонт постројења у ХИП „Азотара” Панчево, редовни и принудни одмори, у сенци су великог посла изградње торња погона КАН-а (KAN), на месту старог, који је морао бити срушен због лошег стања темеља, бетонске и челичне конструкције, а реконструише се и 2.000 квадрата хале „мокрог поступка” истог погона, у више нивоа. За пола године грађевинских захвата, моћна конструкција торња, од будућих 75 метара, у овом тренутку мери око 60.

Миљан Ђуровић, в. д. директора фабрике, каже за „Политику” да ће грађевински радови, као и монтажа опреме управљачких система нове генерације, бити окончани до средине наредног месеца. Тада следи петнаестак дана пробне производње, док би прве тоне ђубрива требало да крену најкасније 1. новембра. До краја ове године, план је да са производних линија „Азотаре” изађе око 80.000 тона финалног производа, што ће бити добра залиха за главну пољопривредну сезону. „Реконструкција је обавеза која проистиче из утврђеног програма реорганизације. Пре свега безбедност постројења КАН-а ће бити подигнута на највиши ниво, а производња аутоматизована. Технологија је слична, али и побољшана, пре свега када је реч о квалитету ђубрива и повећању обима производње. Све то подржава наше настојање да у 2017. години радимо нормално свих десет месеци до редовног двомесечног ремонта, без обзира на даље, већ испланиране инвестиције у повећање капацитета и асортимана. Конкретно, намеравамо да изградимо ротациону пећ за комплексна НПК ђубрива, радиће се и на подизању капацитета погона КАН и САН на 650.000 тона готових производа, а гледано кроз укупну производњу, требало би да пребацимо милион и по тона свих полупроизвода. Тако би уз количине које произведу фабрике у Прахову, Бачкој Паланци, Шапцу и Суботици било задовољено 90 одсто потреба пољопривреде за минералним ђубривом у Србији”, наводи Ђуровић.

ХИП „Азотара” се за ове опсежне захвате, па и капитална улагања, највећа у последње три деценије, није екстерно задуживала. Ђуровић наглашава да је око 12 милиона евра, колико се троши у радове на халу мокрог поступка и торањ КАН-а, обезбеђено из сопствених средстава фабрике и већинског власника „Србијагаса”, док је на редован годишњи ремонт погона Амонијака, Киселине и Енергетике потрошено додатних пет милиона евра. Све то, уверени су у гиганту јужне индустријске зоне Панчева, унапредиће управљачки систем, технолошки процес учинити тачним и сигурним, отклонити и најмања загађења околине, на шта их упућују прописи Европске уније, али и побољшати услове рада без влаге и прашине у обновљеним и ремонтованим фабричким постројењима.

Болна тачка и тема која се нерадо начиње, а о којој се много спекулише како се ближи крај ремонта, јесте колико ће се радника после вишемесечних, што принудних што редовних одмора вратити у освежене погоне. У фабрици, прилично сигурно, тврде да се с првим данима новембра очекује нормализација производње и повратак на посао скоро свих 800 запослених.

Анализа земљишта

Из Азотаре поручују пољопривредницима да уз све напоре фабрике да побољша капацитете и квалитет производа, резултати неће бити оптимални ако и они не поштују савете стручњака у примени минералних ђубрива. Ратаре јужнобанатског региона подсећају да ће у тој теми доброг партнера наћи у „Институту Тамиш” Панчево, који редовно организује огледе и дане поља, када се између осталог демонстрира и примена стандардних и течних ђубрива.

Међутим, пре свих активности неопходно је дати узорак земљишта на анализу. Процедура није скупа, а ратари ће добити одговор којом врстом земљишта располажу, на основу чега ће моћи да прилагоде и избор минералног ђубрива. Без тога нема добрих приноса у агро-бизнису, скрећу пажњу у панчевачкој Азотари.