Независни кандидати – победници избора у БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Поновни узлет у односу на опозицију СНСД-а Милорада Додика, којег су  српски гласачи оснажили за разлику од благе резервисаности коју је бошњачки народ показао према ривалу с онe страну политичког рова – Бакиру Изетбеговићу, можда је најважнији, али не и једини феномен локалних избора у БиХ.

Да међу грађанима у оба ентитета, међутим, има умора од дводеценијског политичког изнуривања, слути се можда и по великом броју самосталних кандидата који су изашли на изборе. Било их је чак 524 – за 300 више него на претходним изборима, што у ширем контексту посматрано говори и о тренутку у којем се затекла БиХ на транзиционом путу од социјализма у демократију. Међутим, ствар није остала на кандидатурама, па су независни кандидати први пут освојили чак девет начелничких и једну градоначелничку позицију, од којих осам у ФБиХ и једну у РС.

Они су на та места дошли без страначких леђа, махом се ослањајући на озлојеђеност људи не само лошим животом већ и неуверљивим порукама оних који би требало да га побољшају. Независни кандидати победили су у – Бужиму, Босанском Петровцу, Кнежеву (РС), Калесији, Зеници, Бугојну, Високом, Старом граду Сарајево и Горажду.

Наговештаји да странке губе динамичност, јер грађани траже нову политичку свежину, видели су се и по одјеку који су као кандидати имали концептуални уметник Дамир Никшић за Центар Сарајево и Константин Савић из Теслића, који ипак нису били довољно уверљиви, али и по неким незадовољствима унутар саме бошњачке СДА, која датирају одраније.

Ову појаву Адис Араповић, аналитичар и менаџер за пројекте невладине организације Центри цивилних иницијатива, назива „доласком антиполитике” у БиХ.

„Бирачи препознају да велике политичке странке више нису места где се може исказати личност и квалитет кандидата. Ми сада имамо јачање те дисидентске снаге у странкама, јер су већина ових кандидата дисиденти из властитих странака”, каже Араповић за „Независне” и оцењује да су се на примерима конфронтације са квалитетним независним кандидатима велике партије показале као „тигрови од папира”. „Дакле, комбинација недемократичности и лидерократије произвела је овај синдром”, закључује Араповић.

Осим тога, победа кандидата са филмском биографијом – Фикрета Абдића у Великој Кладуши, некадашњег директора „Агрокомерца”, иако по свему необичне личности, део је оне друге изборне стварности. Такође, како примећује Радио Слободна Европа, „актуелни и будући начелник Илиџе код Сарајева Сенаид Мемић је 2005. године оптужен за кривично дело ометања правосуђа, јер је вређао судију који је изрекао пресуду његовом сину за неовлашћено држање оружја. Осуђен је на четири месеца затвора, али је накнадно помилован. Мирослав Краљевић (Власеница) проглашен је кривим за отмицу. Раденко Бањац (Рибник) проглашен је кривим за злоупотребу положаја, као и Емир Бубало (Коњиц), који има пресуду за превару у служби”.