Ниш, дан после

Како је Ниш дочекао прво јутро након недеље у којој је био престоница Србије? Да ли је седам дана било довољно да на југ, поред инвестиција, чланова владе, стигне нешто што се, изгледа, зове нада или оптимизам?

У кратком разговору за „Политику” пред одлазак из Ниша премијер  Александар Вучић је рекао да је презадовољан учињеним. Све што је планирано за боравак у Нишу остварено је – од отварања фабрика, потписивања уговора за изградњу нових, уређења градова и седишта општина, до одржавања великог српско-албанског пословног форума, као и сусрети са амбасадорима ЕУ и представницима Светске банке, оценио је задовољно премијер.

Финале гостовања владе у Нишу било је отварање нове фабрике текстила великог турског инвеститора у простору некадашњег нишког гиганта Електронске индустрије. Данас је, вели премијер, у Нишу око 29.000 грађана без посла, а пре неколико година било их је безмало 41.000...

У протеклој недељи су овдашњи грађани после дужег времена могли да поверују како и југ и југоисток Србије имају право на живот који имају грађани у развијенијим деловима државе. Није изненађење што се локална јавност поводом читаве серије обећања премијера и министара поделила на оптимисте и скептике. На оне који верују обећаном и учињеном и оне који су уморни од речи и најава, а жељни конкретних дела.

Била је ово и велика промоција Ниша и велика промоција владе која је најавила велике инвестиције у српски југ. То је у реду. Нико се, међутим, примајући тај новац није сетио да рад који се унапред плаћа по правилу има оловне ноге... Као и тога да ни Ниш ни Лесковац, ни Прокупље ни Врање не смеју да се ослањају само на оно што добијају, макар то било од своје владе. Нешто ће морати и сами да ураде. Лепо каже народна изрека: „Ко се узда у туђи лонац, тај ће много касно да једе или ће остати гладан.“

Неће се скоро заборавити ни критике и прозивке, којих је, мора се признати, било. Прозвани локални лидери се нису осећали нимало пријатно, док су они који нису критиковани задовољно трљали руке. Можда су заборавили изреку „да онај ко није потонуо на пучини, може да настрада и у луци“.

Сенку на недељу у којој је Ниш, први пут после 1915. био престоница, успели су да баце неки локални заменици и помоћници,  удворице и они који увек проналазе начине да се некоме улизују, а за које никако да се сазна како су се нашли у врху нишког руководства.

Иако је  Вучић изричито тражио да се не организују никакви страначки (а свакако је мислио на СНС) скупови, шампиони локалног удвориштва довели су у Градску кућу, у којој је потписан уговор са Компанијом „Леони“, преко стотину младих напредњака и направили несхватљиво велику гужву и изазвали негодовање.

У провидној, нушићевској намери да се додворе премијеру, нису успели, а још мање су се показали као способни организатори. Успели су само у једном – да изазову опште незадовољство.  И да се сами угрувају.