Козарачко коло испред „Албаније”

Развило се козарачко коло испред Палате „Албанија”. Исто као 1944. године, када су борци и грађани славили слободу. Некада на руском тенку, а у пратњи својих сабораца и високих званичника, пред „Албанију” је дошла и Кристина Јовановић, тенкисткиња, носилац Партизанске споменице.

– Имала сам нешто више од 16 година када сам пошла у рат. Жена у рату је тенкиста, пушкомитраљезац... све што треба. Најважније је знати за шта се бориш, а то је да превазиђеш нешто што није добро – прича Кристина и присећа се како је у борбама за ослобођење Београда открила 200 Немаца који су покушали да изненаде ослободиоце нападом с леђа.

– Направили смо предах од петнаестак минута, да бисмо се одморили. Била је киша, лоше време, а они су се сакрили у једној њиви, како би нас побили ударом отпозади. Нисмо им дали – каже ова партизанка, која је после рата постала учитељица и годинама децу учила матерњем језику, математици, али и љубави према отаџбини.

Кристина Јовановић само је један од хероја који су уз помоћ црвеноармејаца успели да освоје тада највишу зграду у Београду у којој су били нацисти. Партизан Миладин Петровић изнео је заставу на врх Палате „Албанија”, тачно пре 72 године. Тријумф наше војске ослабио је непријатељске армије које су после готово 1.300 дана окупације коначно почеле да се повлаче.

У знак сећања на овај успех, али и на изгубљене животе око 3.000 учесника народноослободилачке борбе и око 1.000 црвеноармејаца, Београдом је продефиловала свечана поворка. Полицијски оркестар и коњица предводили су меморијални дефиле заустављајући се на пет места. Ту су глумци Омладинског позоришта „Дадов” изводили кратке представе којима су приказали кроз шта су све борци пролазили тог 20. октобра 1944. године – сусрет девојке и њеног драгог после три године, борбу лекара за ногу једног рањеника, последње тренутке борца Богдана који никад више своју љубљену неће одвести у позориште...

У поворци која је ишла од „Лондона” до „Албаније” били су и председник Скупштине града Никола Никодијевић, градски менаџер Горан Весић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

– Историја српског народа се писала и пише именима оних који су били на страни слободе и који нису питали колико слобода кошта – рекао је Вулин и поручио да смрт хероја који су нашу земљу пре 72 године уписали на страну најбољих не сме бити обрукана животима њихових потомака.

Весић је истакао да обележавање овог дана више никад неће зависити од политичке воље функционера.

– Верујем да смо после данашње прославе једном заувек прекинули причу са ревизијом историје и заувек ставили 20. октобар на место које му припада – рекао је Весић и обећао да ће Скупштина града идуће године овај датум уврстити у сталне манифестације од значаја за Београд.

Венци на споменике ослободиоцима

Обележавање Дана ослобођења Београда почело је полагањем венаца и одавањем почасти борцима НОВ-а и Црвене армије који су пре 72 године српску и тадашњу југословенску престоницу ослободили од нацистичке окупације.

Председник Србије Томислав Николић положио је венце на Гробље ослободиоцима Београда и споменик Црвеноармејцу.

– Погинули сте за најсветији циљ, за слободу. Србија вас неће заборавити и неће никада променити свој однос према злу, против кога сте се заједно борили – написао је Николић у спомен-књизи.

На истом месту венце су положили Никола Никодијевић и Александар Вулин, представници Субнора, амбасада Руске Федерације, Азербејџана, Украјине, Белорусије и бројних удружења грађана. Цвеће су затим положили и на споменик Црвеноармејцу.

Државни и градски званичници пошту палим борцима одали су и код споменика у Алеји стрељаних родољуба 1941–1944. на Новом гробљу и код споменика погинулим совјетским ветеранима на Авали.

Д. А.

Жданов и Толбухин поново добили улице

Руководиоци операције ослобађања Београда, маршал Толбухин и генерал Жданов, поново су добили улице које носе њихова имена. Табла са именом генерала откривена је на месту бивше Похорске, а маршал је добио некадашњу Улицу Гоце Делчева.

Амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин поручио је да је коначно победила праведност. Подсетио је да су два команданта Црвене армије већ имала своје улице у центру Београда, али су из нејасних разлога ти називи укинути.

Чепурин је, преноси Беоинфо, навео и да је Црвена армија у тренутку ослобађања Београда целу операцију могла да заврши употребом артиљерије и авијације, без људских жртава, али да тада не би било сачувано историјско лице града, због чега се кренуло у копнену офанзиву са јединицама југословенских партизана. 

А. В.