Kozaračko kolo ispred „Albanije”

Razvilo se kozaračko kolo ispred Palate „Albanija”. Isto kao 1944. godine, kada su borci i građani slavili slobodu. Nekada na ruskom tenku, a u pratnji svojih saboraca i visokih zvaničnika, pred „Albaniju” je došla i Kristina Jovanović, tenkistkinja, nosilac Partizanske spomenice.

– Imala sam nešto više od 16 godina kada sam pošla u rat. Žena u ratu je tenkista, puškomitraljezac... sve što treba. Najvažnije je znati za šta se boriš, a to je da prevaziđeš nešto što nije dobro – priča Kristina i priseća se kako je u borbama za oslobođenje Beograda otkrila 200 Nemaca koji su pokušali da iznenade oslobodioce napadom s leđa.

– Napravili smo predah od petnaestak minuta, da bismo se odmorili. Bila je kiša, loše vreme, a oni su se sakrili u jednoj njivi, kako bi nas pobili udarom otpozadi. Nismo im dali – kaže ova partizanka, koja je posle rata postala učiteljica i godinama decu učila maternjem jeziku, matematici, ali i ljubavi prema otadžbini.

Kristina Jovanović samo je jedan od heroja koji su uz pomoć crvenoarmejaca uspeli da osvoje tada najvišu zgradu u Beogradu u kojoj su bili nacisti. Partizan Miladin Petrović izneo je zastavu na vrh Palate „Albanija”, tačno pre 72 godine. Trijumf naše vojske oslabio je neprijateljske armije koje su posle gotovo 1.300 dana okupacije konačno počele da se povlače.

U znak sećanja na ovaj uspeh, ali i na izgubljene živote oko 3.000 učesnika narodnooslobodilačke borbe i oko 1.000 crvenoarmejaca, Beogradom je prodefilovala svečana povorka. Policijski orkestar i konjica predvodili su memorijalni defile zaustavljajući se na pet mesta. Tu su glumci Omladinskog pozorišta „Dadov” izvodili kratke predstave kojima su prikazali kroz šta su sve borci prolazili tog 20. oktobra 1944. godine – susret devojke i njenog dragog posle tri godine, borbu lekara za nogu jednog ranjenika, poslednje trenutke borca Bogdana koji nikad više svoju ljubljenu neće odvesti u pozorište...

U povorci koja je išla od „Londona” do „Albanije” bili su i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, gradski menadžer Goran Vesić i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

– Istorija srpskog naroda se pisala i piše imenima onih koji su bili na strani slobode i koji nisu pitali koliko sloboda košta – rekao je Vulin i poručio da smrt heroja koji su našu zemlju pre 72 godine upisali na stranu najboljih ne sme biti obrukana životima njihovih potomaka.

Vesić je istakao da obeležavanje ovog dana više nikad neće zavisiti od političke volje funkcionera.

– Verujem da smo posle današnje proslave jednom zauvek prekinuli priču sa revizijom istorije i zauvek stavili 20. oktobar na mesto koje mu pripada – rekao je Vesić i obećao da će Skupština grada iduće godine ovaj datum uvrstiti u stalne manifestacije od značaja za Beograd.

Venci na spomenike oslobodiocima

Obeležavanje Dana oslobođenja Beograda počelo je polaganjem venaca i odavanjem počasti borcima NOV-a i Crvene armije koji su pre 72 godine srpsku i tadašnju jugoslovensku prestonicu oslobodili od nacističke okupacije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je vence na Groblje oslobodiocima Beograda i spomenik Crvenoarmejcu.

– Poginuli ste za najsvetiji cilj, za slobodu. Srbija vas neće zaboraviti i neće nikada promeniti svoj odnos prema zlu, protiv koga ste se zajedno borili – napisao je Nikolić u spomen-knjizi.

Na istom mestu vence su položili Nikola Nikodijević i Aleksandar Vulin, predstavnici Subnora, ambasada Ruske Federacije, Azerbejdžana, Ukrajine, Belorusije i brojnih udruženja građana. Cveće su zatim položili i na spomenik Crvenoarmejcu.

Državni i gradski zvaničnici poštu palim borcima odali su i kod spomenika u Aleji streljanih rodoljuba 1941–1944. na Novom groblju i kod spomenika poginulim sovjetskim veteranima na Avali.

D. A.

Ždanov i Tolbuhin ponovo dobili ulice

Rukovodioci operacije oslobađanja Beograda, maršal Tolbuhin i general Ždanov, ponovo su dobili ulice koje nose njihova imena. Tabla sa imenom generala otkrivena je na mestu bivše Pohorske, a maršal je dobio nekadašnju Ulicu Goce Delčeva.

Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin poručio je da je konačno pobedila pravednost. Podsetio je da su dva komandanta Crvene armije već imala svoje ulice u centru Beograda, ali su iz nejasnih razloga ti nazivi ukinuti.

Čepurin je, prenosi Beoinfo, naveo i da je Crvena armija u trenutku oslobađanja Beograda celu operaciju mogla da završi upotrebom artiljerije i avijacije, bez ljudskih žrtava, ali da tada ne bi bilo sačuvano istorijsko lice grada, zbog čega se krenulo u kopnenu ofanzivu sa jedinicama jugoslovenskih partizana. 

A. V.