Коначно интегрални Христићев „Сутон”

Једна од најбољих српских опера – „Сутон”, композитора Стевана Христића према другом делу „Дубровачке трилогије” Ива Војновића, у режији Небојше Брадића, под диригентском палицом Весне Шоуц, прва је премијера у новој сезони земунског „Мадленијанума”. Национална опера „Сутон” у интегралној верзији биће изведена у суботу увече 22. октобра у 19.30 сати у оквиру 48. Бемуса. Кореограф је Марија Јанковић Шеховић, костимограф Марина Меденица.

Причу о љубавној драми двоје младих у сутону и пропасти дубровачке властелинске класе дочараће оперски уметници: Наташа Јовић Тривић, Бранислава Подрумац, Душица Бијелић, Ненад Чича, Александра Ангелов, Миодраг Д. Јовановић, Мирјана Матић, Драгана Поповић, Алекса Васић, Љубомир Поповић уз учешће оркестра и балетских уметника. Да је екипа пред великим сценским изазовом уверили смо се на једној од проба „Сутона” у Мадленијануму.

„Сутон” је камерна опера, без хора, написана 1923, а изведена 1925. године. Стеван Христић је током 1953. и 1954. дописао, докомпоновао балетски чин, од тада постоји само снимак свите из балета на траци у Радио Београду. Како је ова опера у Београду, у Народном позоришту изведена последњи пут 1954. године, од тада се изгубила партитура балетског чина, тако да су два извођења у СНП Нови Сад 1994. и 2001. била без њега.

– Пре три године је је Музиколошко друштво разматрало план ревитализације баштине, у програм је ставило „Сутон” као прву ствар зато што није постојала уљудна партитура. Постојао је, наиме, рукопис Стевана Христића који је био тешко читљив, у међувремену се размазао. Позвали су управу „Мадленијанума” да провере да ли смо заинтересовани да они донекле среде материјал и да дело изведемо на нашој сцени. Тако је све кренуло. Моје мишљење одувек је било да је то најбоља српска опера, каже за „Политику” Бранка Радовић, директорка Мадленијанума и додаје:

– Припреме за извођење опере „Сутон” у смислу преписивања партитуре, балетских сцена, клавирског извода трајале су три године. Овом нашем големом подухвату претходила је и озбиљна „крими прича”, потрага за балетским чином који је настао 1954. и од тада се више нигде није појавио. И САНУ и Музиколошки институт дали су се у потрагу за партитуром, будући да је свуда по енциклопедијама писало да је изгубљена. И ето, десило се чудо! Имамо посебно задовољство што ћемо ове јесени извести нову комплетну верзију „Сутона”.

И редитељ Небојша Брадић је такође више месеци напорно радио, али каже да не жали труд јер је посао на нашој оперској класици велики изазов.

– Иза уметничке екипе која је ангажована у раду на опери „Сутон” је озбиљан рад. Оперска класика нема велики обим у нашој литератури. Ово је прва велика српска опера рађена по либрету Војновића и носи причу из традиције дубровачке књижевности. Ово је за нас био сасвим непознати терен будући да смо морали да савладамо материјал који није из фундуса, као што се обично раде опере које имамо на репертоарима, објашњава Брадић.

Мецосопран Наташа Јовић Тривић тумачи лик Маре Никшине Бенеше коју је својевремено тумачила славна Меланија Бугариновић.

– Мара је властелинка, њен супруг је био кнез и њена породица у том тренутку више нема хлеба да једе. Ипак, Мара све време задржава гордост аристократије не прихватајући оно што доноси сутра: да се све распало, да су дошла друга времена, заправо покушава да сакрије то стање, објашњава Наташа Јовић Тривић коју смо на сцени затекли са Душицом Бијелић која тумачи једну од Мариних ћерки.

– Павле је трећа и најмлађа ћерка која жели да промени неке ствари. Павле види да све пропада и свој спас тражи у љубави коју осећа према кмету Лују Ласићу који је леп и богат, каже Душица Бијелић.

Око овог пројекта преплеле су се судбине и имена тројице академика: Стевана Христића, Ива Војновића и Јована Дучића чија је песма „Снови” део интегралне партитуре, а послужила је и за једну од водећих арија.