Откривање Ирана

Иран је у моди. О томе сведоче не само филмови иранских редитеља на најпрестижнијим светским фестивалима и у биоскопским салама већ и десетине романа иранских писаца који се преводе у свету.

Ова богата књижевна продукција је непозната српским читаоцима, јер на српском језику још нема превода савремене иранске књижевности, као што нема ни превода српских писаца на персијски (ако се изузму Андрић и Киш). Две стране се, дакле, не познају. 

Зато је Сајам књига, на коме ове године гостује Иран, прилика да откријемо земљу о којој већина нас има тек далеку представу.

Ана Оташевић

ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИСЛАВ БАЈАЦ

Аутор ни под мукама не треба да призна једнакост између свог јунака и себе

До самог краја не само да нисам знао „ко је убица” већ нисам сасвим био сигуран ни шта сам написао, каже Владислав Бајац о свом новом роману

Роман Владислава Бајца „Хроника сумње” (Геопоетика) његова је најличнија књига. Богата историјска, политичка и културолошка грађа уткана је у интимну и неочекивану породичну историју.

Марина Вулићевић

Јесен, и Нобел без смисла

Одбацимо ли естрадна скретања, начин на који смо приступили тумачењу вести из Стокхолма још једном доказује да смо били и остали део белога света, јер смо и ми насели и поштено испуцали енергију на расправу о томе да ли је Дилан заслужио Нобела или није

Сваке године, у паузи између прављења ајвара и кисељења купуса, свет потреса грозница Нобелове награде за књижевност, а вест о имену овогодишњег добитника звекнула је међу нас попут атомске бомбе!

Избор Боба Дилана испоставио се као идеална прилика да се на домаћим друштвеним мрежама још једном јуначки покарабасе „рокерски“ круг двојке и „народњачки“ серкл посела двеста двојке.

Вуле Журић

Марсел Дишан 2016

Корени бола

Потребно је завршити са стереотипима о другачијем и о другом, каже Кадер Атија, француски уметник алжирског порекла, нови добитник најпрестижнијег француског признања за савремену уметност за рад на тему идентитета и исцељења

Награду „Марсел Дишан”, за најиновативнијег француског уметника, додељује Центар Помпиду, тренутно најопремљенији музеј модерне и савремене уметности на свету. Осмишљена је као француски одговор на Тарнерову награду која се додељује у Великој Британији.

Тежиште је на савременој концептуалној, а надасве ангажованој и провокативној уметности, због чега је и названа по творцу концептуалне уметности.

Борис Петровић