Телекомова битка за вашу дневну собу

Да би „Телеком Србија” ушао и остао у вашој дневној соби, уложиће у ово „освајање“ 150 милиона евра, а у томе ће му помоћи кинески партнер. Циљ је заправо осавремењивање постојеће инфраструктуре која сада, макар и са бакарним кабловима, стиже до готово сваке куће у Србији, што се сматра нашим највећим благом. Ово осавремењивање подразумева пре свега увођење фиксног интернета велике брзине у око милион домова. О овој, сигурно највећој, домаћој инвестицији разговарамо са Филипом Банковићем, извршним директором за технику „Телекома Србија“.

Да ли ово велико улагање значи нови „дах“ за фиксну телефонију коју многи претплатници напуштају?

Ми заправо градимо информатички ауто-пут, сликовито речено. Кинеска компанија „Хуавеј” је  лидер у свету међу произвођачима опреме у сегменту фиксног интернета. Уговор са овом компанијом, са којом сарађујемо већ пуну деценију, оквиран је и кретаће се до 150 милиона евра у наредне три године. Ова модернизација наше инфраструктуре натераће и друге оператере да уложе у осавремењивање и тиме опстану у сталној телекомуникационој трци, што на крају доноси добробит свим грађанима и држави.

Пад корисника фиксне телефоније је неумитан. Код нас је само успоренији него у развијенијим земљама. Али, да свима буде јасно, и у земљи попут Швајцарске још има бакарних каблова са папирном изолацијом и такве земље на сличан начин унапређују своје телекомуникације. Око 11 милијарди евра биће у Европи уложено у сличне пројекте. „Хуавеј” је ангажован у многим од тих земаља.

Шта ће обичном човеку донети тај „информатички ауто-пут“ ?

Циљ је да за три године до милион корисника стигне брзи интернет. То ће омогућити већи број услуга. Од телефоније, фиксног интернета, до мултимедијалних садржаја попут телевизије. Брзина ће бити до једног гигабита у секунди тамо где постоји оптичка веза, а у осталим деловима мреже ће се и из постојећег „бакра“ извлачити максимум са брзинама око 100 мегабита у секунди.

Данас се процењује да „информатички писмена породица“ користи и до 10 уређаја у једном домаћинству. Од таблета, телефона, рачунара до ТВ... Зато и говоримо о „освајању дневне собе“. А то све је немогуће без брзог интернета. Прва циљна група су градови и пословни свет. Ово је озбиљна инвестиција у будућност.

Улагање до 150 милиона евра је сигурно једна од највећих инвестиција у Србији. Да ли ће тај капитал отићи сав у Кину или ће ту бити посла и за домаћу индустрију, барем ону која је преживела све тржишне и технолошке промене?

Уговор са компанијом „Хуавеј“ подразумева систем „кључ у руке“ – испоруку опреме, услуге, радове, за шта ће бити ангажовани и домаћи извођачи радова и произвођачи материјала.

Добар део наше инфраструктуре и данас задовољава тренутне али и будуће потребе корисника, али и знатан део мреже ће бити реконструисан. Не желим да издвајам „Телеком“ од других оператера, али морамо да подсетимо јавност да сваке године инвестирамо више од 100 милиона евра у развој, што је практично у рангу инвестиција свих осталих оператера заједно. Такође, прошле године били смо најпрофитабилнија компанија у држави. Циљ нам је да што квалитетнији сервиси стигну до што већег броја корисника.

„Телеком Србија“ од телефонске компаније улази у телевизију, осваја и медијски простор. СББ као кабловски оператор ушао је телефонију. Где се сукобљавате као конкуренти?

Тржиште је отворено. Конкуренцију поштујемо и тај такмичарски дух на тржишту телекомуникација креира бољу понуду за кориснике. Оно чиме ми можемо да се похвалимо јесте да смо једини оператер који нуди обједињене услуге – фиксну и мобилну телефонију, интернет и телевизију у оквиру једног пакета. Корисници су препознали предности такве понуде и указали нам своје поверење.

Када ме питате за фиксну телефонију, овај сервис је у целом свету у паду, због промене потреба и навика савременог корисника. У нашем случају то су најчешће биле „друге“ линије и телефони по викендицама.

Да, али да ли ће неко имати мотив и интерес да поново у своју викендицу уведе линију?

У данашње време дигиталне трансформације ниједан оператер не сме да мирује, спава. Мора да се окреће новим сервисима и да њима надокнађује оно што губи у, сада већ неоправдано често помињаној, фиксној телефонији, на пример.

Двадесет први век је век садржаја. Већ смо споменули велики број уређаја који данас постају део свакодневице, на којима корисници прате тај садржај путем интернета. „Телеком Србија” на Арена спорт каналима нуди врхунски спортски садржај: Лигу шампиона, Лигу Европе и АБА лигу. На МТС ТВ можете пратити и канале попут,  Женске ТВ и Агро ТВ који су све гледанији.

А што се тиче викендице, ако дозволите да се нашалим, нема бољег места за гледање Агро ТВ него што је викендица.

Доста сте говорили о инвестицијама „Телекома”, да ли у том светлу можемо говорити и о покретању нове телевизије, Антене плус, чији је најављени почетак рада изазвао бурне реакције?

Константним инвестирањем у инфраструктуру, како у фиксну мрежу, тако и у мобилну, заправо желимо да што већем броју грађана Србије пружимо могућност уживања у коришћењу услуга највишег квалитета.

Када то кажем, мислим, са једне стране, на технички аспект услуга, а са друге на квалитет садржаја који, нарочито кроз наше мултимедијалне сервисе, пружамо корисницима.

У складу са тим опредељењем можемо посматрати и скорашњи почетак рада наше нове услуге, телевизије Антена плус. Управо ће ова услуга омогућити корисницима и у руралним областима земље, где нема изграђене телекомуникационе инфраструктуре последње генерације, да уживају у разноврсном и квалитетном телевизијском програму. Телевизија Антена плус ће почети са радом 1. новембра 2016.

Данас „Телеком Србија“ има 4,3 милиона корисника мобилне телефоније, 2,3 милиона корисника фиксне телефоније, 750.000 претплатника фиксног интернета и 400.000 претплатника МТС ТВ.