Приче, романи, коментари

„Архипелаг” је објавио књиге неких од најзначајнијих савремених светских писаца. После новог издања ремек-дела Давида Гросмана „Види под: Љубав”, ова издавачка кућа представила је на Сајму књига српска издања новог романа велике руске књижевнице Људмиле Улицке „Зелени шатор”, роман новог Хармса руске књижевности Алексеја Слаповског „Ја нисам ја” о кризи идентитета у друштвима у транзицији, као и роман норвешког писца Еугена Шуљгина „С неког другог света” који говори о савременом Истанбулу као граду прича и о савременој Турској као сложеном, подељеном и узбудљивом друштву.

Пред читаоцима су и нове књиге у едицији „Сто словенских романа”, међу којима су романи словеначких писаца Ферија Лаиншчека и Влада Жабота, роман македонског писца Петрета Андреевског и роман словачког писца Душана Кужела.

„Архипелаг” наставља да негује причу као жанр. Нова књига прича Јелене Ленголд „Рашчарани свет” представља читав књижевни догађај, док ће у новим издањима превођених и награђиваних књига прича Михајла Пантића „Овога пута о болу” и „Новобеоградске приче” читаоци пронаћи антологијске тренутке савремене приповетке. Мајсторски написане, разноврсне и критички интониране приче у новој књизи Ратка Дангубића „Толико тога је тамо” говоре о свакодневици, кризи, актуелним изазовима, недавним искуствима историје, европским градовима и српској транзицији. Посебан изазов за читаоце представља књига „Приче о Данилу Кишу” коју је приредио писац Миленко Стојичић.

У овој години „Архипелаг” објављује и неколико значајних савремених домаћих романа. Поред романа Веселина Марковића „Ми, различити” и историјског романа Николе Моравчевића „Марко Мрњавчевић”, „Архипелаг” објављује и роман Дарка Тушевљаковића „Јаз”, посвећен личним и породичним драмама и ломовима у животу младих људи у Србији од деведесетих до данас, и роман Милана Пеце Николића „Културан свет” који је духовита, иронична, црнохуморна и катарзична слика бомбардовања 1999. године.

– Радозналост читалачке публике није спласнула. У свом овом големом општем сиромаштву, таблоидизацији и друштва и медија, ријалити програмима на све стране, добра књига пронађе пут до читалаца. Макар и уском стазом. Макар и пречицом – процењује Манојло Мањо Вукотић, власник и директор издавачке куће „Вукотић медија”.

У овој години посебну пажњу привукла је књига Милован Ђиласа „Писма из затвора”, штиво које су разменом писама исписали најпознатији југодисидент и његова супруга Штефица. Истраживач и професор др Славица Гароња саставила је антологију српске женске приповетке у целом једном веку, до 1950. године. Открива непознате списатељице, њих 15, и у њихових 35 прича скупља живот тога времена из целе Србије, града и села.

На сличном истраживачком трагу је и веома читана књига опробаног писца Драгана Лакићевића „Српске легенде”, са више од 300 прича. Опусу ове куће припада и интригантно сазвежђе коментара Александра Тијанића, „Јесмо ли преварени”, као и роман „Црничани”, светски познатог генетичара др Миодрага Стојковића.

Новинарске награде

Традиционалне новинарске награде за издавача године и за издавача који има најпрофесионалнији однос према медијима, биће двадесет други пут додељене ове године на Сајму књига. Награде ће бити уручене у недељу, 30. октобра, пре примопредаје Отворене књиге. Акредитовани и новинари који прате издавачку делатност гласачке листиће моћи ће да убаце у кутију у просторијама Прес-службе Сајма књига, до 29. октобра до 12 часова. Комисију за бројање гласова чине: Драган Богутовић („Вечерње новости”), Татјана Њежић („Блиц”), Марија Миљевић Рајшић (ТВ Београд) и Мелиха Правдић (Други програм Радио Београда). Награде се састоје од повеље и уметничких дела која ће даривати сликари Драган Стојков и Милутин Дедић.