Шта ради Одбор за српски језик

Че­сто се по­ста­вља пи­та­ње ко тре­ба да бри­не о срп­ском је­зи­ку и пи­сму. У нај­кра­ћем, од­го­вор би био: о срп­ском стан­дард­ном је­зи­ку и ћи­ри­ли­ци ду­жни су да бри­ну сви ко­ји се њи­ма слу­же. Нај­од­го­вор­ни­ји су на јед­ној стра­ни др­жа­ва, са сво­јим ми­ни­стар­стви­ма, а на дру­гој стру­ка; они мо­ра­ју да де­лу­ју уса­гла­ше­но. Из­ме­ђу њих су дру­ги, ко­ји се осла­ња­ју на та два сту­ба. По­себ­не оба­ве­зе сто­је пред школ­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма – од основ­не шко­ле до уни­вер­зи­те­та, пред ин­сти­ту­ци­ја­ма кул­ту­ре, из­да­вач­ким и но­вин­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, пред др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма. 
Стан­дард­ни је­зик, као је­зик јав­не и слу­жбе­не упо­тре­бе у свим до­ме­ни­ма жи­во­та јед­не на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це, ни­је дат јед­ном за сваг­да; ста­тус је­зи­ка и пи­сма мо­ра­ју би­ти стал­на бри­га стру­ке и др­жа­ве. По­тре­ба је­зич­ког пла­ни­ра­ња ко­је ће во­ди­ти аде­кват­ној је­зич­кој по­ли­ти­ци и оку­пља­њу струч­ња­ка и ин­сти­ту­ци­ја ко­ји се на­уч­но ба­ве срп­ским је­зи­ком би­ла је раз­лог што је 1997. го­ди­не осно­ван Од­бор за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зи­ка. Ме­ђу ње­го­вим осни­ва­чи­ма су све ин­сти­ту­ци­је ко­је су по­себ­но од­го­вор­не за срп­ски је­зик – из Ср­би­је, Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Цр­не Го­ре. То је, да­кле, те­ло ко­је оку­пља нај­ве­ћи број струч­ња­ка и они су са­гла­сни да се о срп­ском је­зи­ку и ћи­ри­ли­ци мо­ра во­ди­ти стал­на и ор­га­ни­зо­ва­на бри­га, ка­ко на пла­ну ње­го­вог из­у­ча­ва­ња на свим ни­во­и­ма та­ко и на оса­вре­ме­ња­ва­њу ње­го­ве нор­ме у скла­ду с раз­во­јем је­зи­ка и нај­но­ви­јим до­стиг­ну­ћи­ма стан­дар­до­ло­ги­је. Од­бор пра­ти про­у­ча­ва­ње срп­ског је­зи­ка, пред­ла­же и под­сти­че ње­го­во из­у­ча­ва­ње, што је ну­жан пред­у­слов за до­бру је­зич­ку по­ли­ти­ку ко­ју про­во­ди др­жа­ва. Сам Од­бор не пред­ста­вља ис­тра­жи­вач­ку је­ди­ни­цу. Про­у­ча­ва­њем је­зи­ка ба­ве се ин­сти­ту­ци­је од­го­вор­не за то и по­је­ди­ни­ци, ко­ји су че­сто и чла­но­ви Од­бо­ра или не­ке од ње­го­вих де­вет ко­ми­си­ја. 
До­сад је на под­сти­цај Од­бо­ра за стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зи­ка ура­ђе­но и об­ја­вљен низ ка­пи­тал­них де­ла: Обрат­ни реч­ник срп­ског је­зи­ка Ми­ро­сла­ва Ни­ко­ли­ћа (2000), Реч­ник срп­ско­га је­зи­ка у ре­дак­ци­ји Ми­ро­сла­ва Ни­ко­ли­ћа (2007), Твор­ба ре­чи у са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­ку; сла­га­ње и пре­фик­са­ци­ја (2002) ака­де­ми­ка Ива­на Клај­на, Твор­ба ре­чи у са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­ку; су­фик­са­ци­ја и кон­вер­зи­ја ака­де­ми­ка Ива­на Клај­на (2003), Син­так­са са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка: про­ста ре­че­ни­ца гру­пе ауто­ра у ре­дак­ци­ји ака­де­ми­ка Мил­ке Ивић (2005), Лек­си­ко­ло­ги­ја срп­ског је­зи­ка Рај­не Дра­ги­ће­вић (2007), Фо­но­ло­ги­ја срп­ско­га је­зи­ка Сне­жа­не Гу­ду­рић и Дра­го­љу­ба Пе­тро­ви­ћа (2010). Та­ко­ђе, на под­сти­цај Од­бо­ра при­ре­ђе­но је из­ме­ње­но и до­пу­ње­но из­да­ње Пра­во­пи­са  срп­ско­га је­зи­ка у из­да­њу Ма­ти­це срп­ске (2010) и ње­го­ва ије­кав­ска вер­зи­ја (2014). На кра­ју, об­ја­вље­на је Нор­ма­тив­на гра­ма­ти­ка срп­ског је­зи­ка ака­де­ми­ка Пре­дра­га Пи­пе­ра и Ива­на Клај­на (2013) и ије­кав­ска вер­зи­ја (2015). Об­ја­вљен је, та­ко­ђе, ве­ли­ки број мо­но­гра­фи­ја и сту­ди­ја о раз­ли­чи­тим пи­та­њи­ма са­вре­ме­ног срп­ског стан­дард­ног је­зи­ка или о по­је­ди­ним пи­та­њи­ма на исто­риј­ској рав­ни, а та­ко­ђе и зна­чај­них со­ци­о­лин­гви­стич­ких сту­ди­ја. Све ово пред­ста­вља до­бру осно­ву за оса­вре­ме­ња­ва­ње нор­ме срп­ског је­зи­ка и за про­во­ђе­ње до­бро осми­шље­не је­зич­ке по­ли­ти­ке.  
По­ред ових по­сло­ва, Од­бор се стал­но ба­ви и по­је­ди­нач­ним пи­та­њи­ма срп­ског је­зи­ка ко­је на­ме­ће сва­ки­да­шњи­ца. Та су пи­та­ња ко­ја се ти­чу ста­ту­са не­ке је­зич­ке по­ја­ве у стан­дард­ном је­зи­ку, или ста­ту­са срп­ског је­зи­ка и пи­сма на срп­ском је­зич­ком про­сто­ру или у све­ту, по­себ­но у сла­ви­стич­ким цен­три­ма. Од­бор сво­ја са­ве­то­дав­на ми­шље­ња и пре­по­ру­ке о тим пи­та­њи­ма нај­че­шће из­но­си у ви­ду тзв. од­лу­ка; до­сад их је об­ја­вио пре­ко се­дам­де­сет – у сред­стви­ма ин­фор­ми­са­ња, а нај­ва­жни­је од њих до­ста­вља и од­го­ва­ра­ју­ћим ми­ни­стар­стви­ма. Пр­вих пе­де­сет та­квих од­лу­ка об­ја­вље­но је у књи­зи Срп­ски је­зик у нор­ма­тив­ном огле­да­лу (2007). Од­бор сво­ја ми­шље­ња из­но­си и у дру­гим ви­до­ви­ма – у пре­по­ру­ка­ма о по­је­ди­ним пи­та­њи­ма, од­го­во­ри­ма на пи­та­ња по­је­ди­на­ца, ин­сти­ту­ци­ја и др­жав­них ор­га­на. Све­до­ци смо да су не­ке др­жав­не од­лу­ке из до­ме­на је­зич­ке по­ли­ти­ке усво­је­не без кон­сул­то­ва­ња стру­ке до­не­ле те­шке и те­шко по­пра­вљи­ве по­сле­ди­це.
Од­бор, у са­рад­њи с на­уч­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, ор­га­ни­зу­је на­уч­не ску­по­ве по­све­ће­не нај­зна­чај­ни­јим пи­та­њи­ма ве­за­ним за ста­тус срп­ског је­зи­ка и је­зич­ку по­ли­ти­ку. Та­ко су 2014. у Збор­ни­ку Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ II об­ја­вље­ни ре­фе­ра­ти са ску­па по­све­ће­ног те­ми Срп­ски је­зик и ак­ту­ел­на пи­та­ња је­зич­ке по­ли­ти­ке, а 2016. у Збор­ни­ку Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ III об­ја­вље­ни ре­фе­ра­ти са ску­па по­све­ће­ног те­ми Срп­ски је­зик и ак­ту­ел­на пи­та­ња је­зич­ког пла­ни­ра­ња, оба ску­па су одр­жа­на у СА­НУ. Да­кле, стру­ка је по­све­ће­на ре­ша­ва­њу свих ак­ту­ел­них пи­та­ња у ве­зи са срп­ским је­зи­ком и пи­смом. Све­сни смо да би мо­гло и ви­ше, те да се успе­шна је­зич­ка по­ли­ти­ка ко­ја во­ди обез­бе­ђе­њу ста­ту­са срп­ског је­зи­ка и пи­сма у др­жа­ви и на це­ло­куп­ном срп­ском је­зич­ком про­сто­ру мо­же во­ди­ти са­мо у са­рад­њи стру­ке и др­жа­ве. Је­зич­ка по­ли­ти­ка у уре­ђе­ним и од­го­вор­ним др­жа­ва­ма је­сте зна­ча­јан еле­ме­нат укуп­не по­ли­ти­ке. Ве­ру­је­мо да је до­шло вре­ме да и на­ша др­жа­ва при­хва­ти та­кво убе­ђе­ње.
Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ