Радуловићева лекција из познавања пословника

Прво „пропитивање” премијера и чланова владе у новом скупштинском сазиву обележили су, свако на свој начин, Саша Радуловић, лидер покрета „Доста је било”, и Зоран Живковић, лидер Нове странке. Радуловић, који од уласка у парламент држи лекције свима о поштовању пословника, својим понашањем демонстрирао је да он сам ту лекцију није савладао. Живковић је показао већ виђену успешну „куповину” времена за полемику са Александром Вучићем, који је и овај пут у томе радо сарађивао, а и епилог је, такође, већ виђен – велики број посланичких група није добио прилику да постави питање.

Постављање посланичких питања врло је детаљно регулисано пословником, па је за то резервисано време од 16 до 19 часова, сваког последњег четвртка у месецу, на седници која је у току.

Редослед је утврђен тако што прво пита самостални посланик, а следе посланичке групе, од најмање до највеће. Сваки председник парламента на почетку седнице ова правила прочита, што је и овај пут учинила Маја Гојковић, али залуд. Неки нису слушали, а други знају како да „прилагоде” правила својој потреби да буду главна звезда догађаја.

Саша Радуловић и посланици ДЈБ-а, који су у свом досадашњем раду највише времена потрошили на рекламирање повреда пословника у настојању да натерају председавајуће да се држе слова „скупштинског устава” и да дискутантима не дозвољавају да говоре ван тачке дневног реда, од силног утеривања других у ред, нису, изгледа стигли, да, осим поменутог, савладају још неко пословничко правило. Зато су, ваљда, одмах на почетку седнице подигли пословнике, тражећи реч, а кад је нису добили, незадовољство су демонстрирали аплаудирањем док је премијер одговарао на питање Зорана Живковића. То је потрајало неко време, а онда су прешли на добацивање. Маја Гојковић се задовољила упозорењем посланицима ДЈБ-а да не ометају говорнике, мада су пословником за овакво понашање предвиђене казне.

Гојковићева није реаговала ни када је Саша Радуловић прошетао целом салом да би Драгану Марковићу Палми, лидеру ЈС, који га је поменуо као некога ко му добацује, нешто рекао. Шта је Радуловић рекао Марковићу, није се чуло. Али шта год да је у питању, није важно, јер пословник јасно прописује да шетање по сали, прилажење и обраћање другом посланику није дозвољено. Гојковићева ни ово није санкционисала и то, колико се могло приметити, уз благослов Александра Вучића.

Да је било могуће рекламирати повреду пословника, Радуловић би сигурно оштро протестовао што Гојковићева не поштује правила и не кажњава посланика, који се у парламенту понаша као да је у крчми – и био би потпуно у праву. Али, Вучићу је одговарало да се они који свима држе моралне придике покажу да за њих правила не важе.

Зоран Живковић је, међутим, искористио дугогодишње искуство да се први пријави за реч и да, кроз десетак питања, од којих је нека постављао и прошле године, обезбеди време за полемику са Вучићем. Живковић је, наравно, и овај пут искористио прилику да објасни како је све било много боље у време кад је он био премијер, а Вучић је једва чекао да одговори и подсети шта је све наопако урађено, што он мора да исправља. И тако више од пола сата.

Поменута полемика, Радуловићева егзибиција и Вучићеви подужи одговори, оставили су седам посланичких група без могућности да поставе питања – Двери, ДС, ДЈБ, СРС, СПС, ПУПС, СНС. Лидер Двери је Бошко Обрадовић је оштро протестовао због тога, устврдивши да се Вучић уплашио његових питања, па је седница завршена баш кад је он стигао на ред. То, наравно, није тачно. Вучић, међутим, јесте крив за то што је у 19 часова затражио од Маје Гојковић да продужи време и омогући још и ДСС-у, који је био на реду, да постави питање. Лепо је од премијера што је имао добру вољу да остане мало дуже него што пословник прописује, али није у реду што је практично наговорио председницу парламента, која га је послушала, да прекрши пословник. Пословник, што би рекао Саша Радуловић, важи за све и мора се поштовати.