Radulovićeva lekcija iz poznavanja poslovnika

Prvo „propitivanje” premijera i članova vlade u novom skupštinskom sazivu obeležili su, svako na svoj način, Saša Radulović, lider pokreta „Dosta je bilo”, i Zoran Živković, lider Nove stranke. Radulović, koji od ulaska u parlament drži lekcije svima o poštovanju poslovnika, svojim ponašanjem demonstrirao je da on sam tu lekciju nije savladao. Živković je pokazao već viđenu uspešnu „kupovinu” vremena za polemiku sa Aleksandrom Vučićem, koji je i ovaj put u tome rado sarađivao, a i epilog je, takođe, već viđen – veliki broj poslaničkih grupa nije dobio priliku da postavi pitanje.

Postavljanje poslaničkih pitanja vrlo je detaljno regulisano poslovnikom, pa je za to rezervisano vreme od 16 do 19 časova, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici koja je u toku.

Redosled je utvrđen tako što prvo pita samostalni poslanik, a slede poslaničke grupe, od najmanje do najveće. Svaki predsednik parlamenta na početku sednice ova pravila pročita, što je i ovaj put učinila Maja Gojković, ali zalud. Neki nisu slušali, a drugi znaju kako da „prilagode” pravila svojoj potrebi da budu glavna zvezda događaja.

Saša Radulović i poslanici DJB-a, koji su u svom dosadašnjem radu najviše vremena potrošili na reklamiranje povreda poslovnika u nastojanju da nateraju predsedavajuće da se drže slova „skupštinskog ustava” i da diskutantima ne dozvoljavaju da govore van tačke dnevnog reda, od silnog uterivanja drugih u red, nisu, izgleda stigli, da, osim pomenutog, savladaju još neko poslovničko pravilo. Zato su, valjda, odmah na početku sednice podigli poslovnike, tražeći reč, a kad je nisu dobili, nezadovoljstvo su demonstrirali aplaudiranjem dok je premijer odgovarao na pitanje Zorana Živkovića. To je potrajalo neko vreme, a onda su prešli na dobacivanje. Maja Gojković se zadovoljila upozorenjem poslanicima DJB-a da ne ometaju govornike, mada su poslovnikom za ovakvo ponašanje predviđene kazne.

Gojkovićeva nije reagovala ni kada je Saša Radulović prošetao celom salom da bi Draganu Markoviću Palmi, lideru JS, koji ga je pomenuo kao nekoga ko mu dobacuje, nešto rekao. Šta je Radulović rekao Markoviću, nije se čulo. Ali šta god da je u pitanju, nije važno, jer poslovnik jasno propisuje da šetanje po sali, prilaženje i obraćanje drugom poslaniku nije dozvoljeno. Gojkovićeva ni ovo nije sankcionisala i to, koliko se moglo primetiti, uz blagoslov Aleksandra Vučića.

Da je bilo moguće reklamirati povredu poslovnika, Radulović bi sigurno oštro protestovao što Gojkovićeva ne poštuje pravila i ne kažnjava poslanika, koji se u parlamentu ponaša kao da je u krčmi – i bio bi potpuno u pravu. Ali, Vučiću je odgovaralo da se oni koji svima drže moralne pridike pokažu da za njih pravila ne važe.

Zoran Živković je, međutim, iskoristio dugogodišnje iskustvo da se prvi prijavi za reč i da, kroz desetak pitanja, od kojih je neka postavljao i prošle godine, obezbedi vreme za polemiku sa Vučićem. Živković je, naravno, i ovaj put iskoristio priliku da objasni kako je sve bilo mnogo bolje u vreme kad je on bio premijer, a Vučić je jedva čekao da odgovori i podseti šta je sve naopako urađeno, što on mora da ispravlja. I tako više od pola sata.

Pomenuta polemika, Radulovićeva egzibicija i Vučićevi poduži odgovori, ostavili su sedam poslaničkih grupa bez mogućnosti da postave pitanja – Dveri, DS, DJB, SRS, SPS, PUPS, SNS. Lider Dveri je Boško Obradović je oštro protestovao zbog toga, ustvrdivši da se Vučić uplašio njegovih pitanja, pa je sednica završena baš kad je on stigao na red. To, naravno, nije tačno. Vučić, međutim, jeste kriv za to što je u 19 časova zatražio od Maje Gojković da produži vreme i omogući još i DSS-u, koji je bio na redu, da postavi pitanje. Lepo je od premijera što je imao dobru volju da ostane malo duže nego što poslovnik propisuje, ali nije u redu što je praktično nagovorio predsednicu parlamenta, koja ga je poslušala, da prekrši poslovnik. Poslovnik, što bi rekao Saša Radulović, važi za sve i mora se poštovati.