ЗСО између удружења и српске аутономије

Да ли ће Срби из јужне покрајине добити своју заједницу општина по важећим косовским законима по моделу удружења грађана или ће власт у Приштини ипак бити принуђена да промени више од двадесет закона како би ЗСО добио надлежности договорене у августу 2015. године?

У ситуацији када је бриселских процес уздрман покушајем приштинских власти да скупштинском одлуком отму „Трепчу” пут до тога да Срби напокон добију неку врсту аутономије на Косову чини се још дужи и компликованији, а није мало оних који сумњају да ће ЗСО постати реалност.

Нема сумње да би Приштина хтела да Заједница српских општина буде у рангу неке невладине организације без већих шанси да прерасте у трећи ниво власти на Косову. Београд, пак, не одустаје и држи се слова споразума и тражи да десет општина с већинским српским становништвом добију широку аутономију. Брисел, бар званично, не жели да пресече Гордијев чвор и очекује да се две стране договоре око – договореног.

Заменик премијера Косова Бранимир Стојановић тврди да ће преговарачки процес детаљно дефинисати статут ЗСО, а самим тим и надлежности. Он каже да све што се сада чује око ЗСО јесу само жеље и идеје појединаца.

„Ставови Београда и Приштине поприлично су удаљени. Оквир који смо добили из Брисела је почетна тачка. Статут ће до краја дефинисати све надлежности ЗСО. Нама треба заједница која ће имати капацитет да утиче пресудно на живот људи како би га променила на боље. За нас су црвена линија план и програм ЗСО”, рекао је Стојановић.

На основу првог бриселског споразума из априла 2013. договорено је образовање ЗСО, а на основу коалиционог споразума који је Српска листа потписала пре уласка у косовску владу у децембру 2014. договорено је да она буде формирана за најкасније пет месеци. У Бриселу 25. августа 2015. године две стране су се договориле да статут ЗСО буде готов за четири месеца. Али, политички представници косовских Албанаца до сада нису испоштовали ниједан од ових рокова.

„Оно колико ми можемо на то да утичемо јесте да смо све време, од почетка формирања владе Косова до потписивања коалиционог споразума, који нажалост није испоштован, инсистирали на томе да су то приоритети за нас, да се спроведе оно што је договорено у Бриселу и да се ЗСО, као највећи део тог споразума, формира што пре”, истиче Стојановић.

Премијер Косова Иса Мустафа и даље реторички понавља да ће ЗСО бити конституисан, али не каже када ће се то догодити. Мустафа ипак истиче да ће то бити на основу споразума из 2013. и на основу одлуке уставног суда, које предвиђају да ЗСО нема извршна овлашћења. Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић каже да ЗСО може да буде заснован једино на ономе што је договорено у Бриселу и позвао је Мустафу да то спроведе у дело.

„Прихватили су ЗСО на основу споразума од 25. августа који је потписао и Иса Мустафа. Он није на штету било кога, али јесте на корист српског народа на Косову и Метохији и ту нема назад. За нас је једино релевантно оно што је договорено у Бриселу, а не неке интерне одлуке косовског уставног суда који није ни учествовао у тим разговорима”, истиче Ђурић.

Стојановић констатује да упркос бриселском парафу не постоји политичка спремност у Приштини да се у разумном року потпуно спроведе оно што је договорено и да изостају одлуке о томе, нарочито када је у питању формирање ЗСО.

Председница Европског покрета Срба Рада Трајковић не верује да ће статут ЗСО у догледно време угледати светлост дана.

„Ја уопште не знам да се пише статут ЗСО, с обзиром на то да имамо једну комплексну ситуацију. Суштина је, или највећи проблем две ставке – оне које се односе да ЗСО треба да има уставотворну скупштину и да представља Србе према централним институцијама”, рекла је Трајковићева и додала да је то од Албанаца доживљено као посебан ентитет који угрожава простор Косова и да је то предмет оспоравања, и од једних и од других, наводи Трајковићева.

И косовска министарка за дијалог, Едита Тахири, каже да на основу бриселског споразума ЗСО неће имати извршна овлашћења и да неће бити трећи ниво власти, као што је то Република Српска.

„Заједница ће бити једна структура коју чине општине са српском већином и деловаће потпуно у складу са законима и уставом Косова. Заједница неће моћи да одлучује за општине и у њихово име и неће пружати услуге грађанима, већ само општинама које су чланице”, изричита је Тахиријева.

Какву перспективу има данас формирање ЗСО, поготово после закона о „Трепчи” и нових најава да Приштина уцењује Београд? Бранимир Стојановић каже да политички оквир у којем се данас делује није довољан јер се показује као недовољно ефикасан.

„Они који контролишу главне механизме не желе да ураде оно што је неопходно и зато су нам потребни механизми дефинисани кроз Заједницу и ми од тога нећемо одустати, а какав ће резултат бити видећемо. Зависи сигурно и од преговора, политичких околности”, закључио је Стојановић.