ZSO između udruženja i srpske autonomije

Da li će Srbi iz južne pokrajine dobiti svoju zajednicu opština po važećim kosovskim zakonima po modelu udruženja građana ili će vlast u Prištini ipak biti prinuđena da promeni više od dvadeset zakona kako bi ZSO dobio nadležnosti dogovorene u avgustu 2015. godine?

U situaciji kada je briselskih proces uzdrman pokušajem prištinskih vlasti da skupštinskom odlukom otmu „Trepču” put do toga da Srbi napokon dobiju neku vrstu autonomije na Kosovu čini se još duži i komplikovaniji, a nije malo onih koji sumnjaju da će ZSO postati realnost.

Nema sumnje da bi Priština htela da Zajednica srpskih opština bude u rangu neke nevladine organizacije bez većih šansi da preraste u treći nivo vlasti na Kosovu. Beograd, pak, ne odustaje i drži se slova sporazuma i traži da deset opština s većinskim srpskim stanovništvom dobiju široku autonomiju. Brisel, bar zvanično, ne želi da preseče Gordijev čvor i očekuje da se dve strane dogovore oko – dogovorenog.

Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović tvrdi da će pregovarački proces detaljno definisati statut ZSO, a samim tim i nadležnosti. On kaže da sve što se sada čuje oko ZSO jesu samo želje i ideje pojedinaca.

„Stavovi Beograda i Prištine poprilično su udaljeni. Okvir koji smo dobili iz Brisela je početna tačka. Statut će do kraja definisati sve nadležnosti ZSO. Nama treba zajednica koja će imati kapacitet da utiče presudno na život ljudi kako bi ga promenila na bolje. Za nas su crvena linija plan i program ZSO”, rekao je Stojanović.

Na osnovu prvog briselskog sporazuma iz aprila 2013. dogovoreno je obrazovanje ZSO, a na osnovu koalicionog sporazuma koji je Srpska lista potpisala pre ulaska u kosovsku vladu u decembru 2014. dogovoreno je da ona bude formirana za najkasnije pet meseci. U Briselu 25. avgusta 2015. godine dve strane su se dogovorile da statut ZSO bude gotov za četiri meseca. Ali, politički predstavnici kosovskih Albanaca do sada nisu ispoštovali nijedan od ovih rokova.

„Ono koliko mi možemo na to da utičemo jeste da smo sve vreme, od početka formiranja vlade Kosova do potpisivanja koalicionog sporazuma, koji nažalost nije ispoštovan, insistirali na tome da su to prioriteti za nas, da se sprovede ono što je dogovoreno u Briselu i da se ZSO, kao najveći deo tog sporazuma, formira što pre”, ističe Stojanović.

Premijer Kosova Isa Mustafa i dalje retorički ponavlja da će ZSO biti konstituisan, ali ne kaže kada će se to dogoditi. Mustafa ipak ističe da će to biti na osnovu sporazuma iz 2013. i na osnovu odluke ustavnog suda, koje predviđaju da ZSO nema izvršna ovlašćenja. Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da ZSO može da bude zasnovan jedino na onome što je dogovoreno u Briselu i pozvao je Mustafu da to sprovede u delo.

„Prihvatili su ZSO na osnovu sporazuma od 25. avgusta koji je potpisao i Isa Mustafa. On nije na štetu bilo koga, ali jeste na korist srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i tu nema nazad. Za nas je jedino relevantno ono što je dogovoreno u Briselu, a ne neke interne odluke kosovskog ustavnog suda koji nije ni učestvovao u tim razgovorima”, ističe Đurić.

Stojanović konstatuje da uprkos briselskom parafu ne postoji politička spremnost u Prištini da se u razumnom roku potpuno sprovede ono što je dogovoreno i da izostaju odluke o tome, naročito kada je u pitanju formiranje ZSO.

Predsednica Evropskog pokreta Srba Rada Trajković ne veruje da će statut ZSO u dogledno vreme ugledati svetlost dana.

„Ja uopšte ne znam da se piše statut ZSO, s obzirom na to da imamo jednu kompleksnu situaciju. Suština je, ili najveći problem dve stavke – one koje se odnose da ZSO treba da ima ustavotvornu skupštinu i da predstavlja Srbe prema centralnim institucijama”, rekla je Trajkovićeva i dodala da je to od Albanaca doživljeno kao poseban entitet koji ugrožava prostor Kosova i da je to predmet osporavanja, i od jednih i od drugih, navodi Trajkovićeva.

I kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, kaže da na osnovu briselskog sporazuma ZSO neće imati izvršna ovlašćenja i da neće biti treći nivo vlasti, kao što je to Republika Srpska.

„Zajednica će biti jedna struktura koju čine opštine sa srpskom većinom i delovaće potpuno u skladu sa zakonima i ustavom Kosova. Zajednica neće moći da odlučuje za opštine i u njihovo ime i neće pružati usluge građanima, već samo opštinama koje su članice”, izričita je Tahirijeva.

Kakvu perspektivu ima danas formiranje ZSO, pogotovo posle zakona o „Trepči” i novih najava da Priština ucenjuje Beograd? Branimir Stojanović kaže da politički okvir u kojem se danas deluje nije dovoljan jer se pokazuje kao nedovoljno efikasan.

„Oni koji kontrolišu glavne mehanizme ne žele da urade ono što je neophodno i zato su nam potrebni mehanizmi definisani kroz Zajednicu i mi od toga nećemo odustati, a kakav će rezultat biti videćemo. Zavisi sigurno i od pregovora, političkih okolnosti”, zaključio je Stojanović.