Срце

Иако су наши лекари утврдили да тридесетједногодишњем научнику са Београдског универзитета Милошу Николићу није потребна трансплантација и да са тим степеном болести срца може нормално да живи, лекарима у Бечу су већ прве анализе указале да је она неопходна. У Бечу му је срце у неколико наврата стало, први пут одмах након пријема, а његова мајка Нада се јадала како јој пред очима умире дете за које су српски специјалисти рекли да може нормално да живи. Да на тренутак оставим по страни могућност да је болест узнапредовала за месец дана, колико је прошло од процене српских лекара да му није потребно ново срце до оцене бечке клинике да је трансплантација неопходна и да се позабавим последицама изјаве Миљка Ристића, координатора програма за трансплантацију срца при Министарству здравља Србије, који је позвао јавност да заустави акцију прикупљања пара, јер је реч о злоупотреби.

Једна изјава била је довољна да доведе у питање хуманитарну акцију, да доведе у питање један млади живот. И не само једну акцију и један живот. Сенка је бачена на све хуманитарне акције сличног карактера и запретила да обесмисли вољу многих који желе да помогну. Поред тога што је морао да се бори за живот, на Милошева нејака плећа натоварена је још једна, можда, још тежа битка – да докаже да није преварант, већ болестан човек. Да није алармирао јавност из обести, да се обогати, да на непоштен начин узме нечије паре, већ да спасава живу главу.

– Молим вас да ми као држављанину и грађанину Републике Србије обезбедите гаранције за трансплантацију срца на клиници АКХ. Молим вас да спасете мој живот, не дозволите да постанем жртва грешака које су починили неки несавесни лекари. Моје здравствено стање се тешко погоршавало и у неколико наврата ми је живот био угрожен. У неку руку, може се рећи да имам среће што сам још ту и што уопште могу да вам се обратим – вапио је Милош у позиву премијеру Србије и министру здравља.

На срећу, многе људе добре воље, пре свега младе, није обесхрабрила изјава Миљка Ристића. Када је скоро био прикупљен потребан новац, Милош се суочио са новим изазовима – да се бори против медијског прогона, али и за права пацијента. Докторка код које је послат на преглед и упознавање са процедуром за операцију на Одељењу за трансплантацију срца Клинике за кардиохирургију Клиничког центра била је врло непријатна према њему, као да је симулант, а не озбиљан болесник. Из његовог досијеа скинута је ознака „пацијент се налази у програму трансплантације срца”.

Након свега, Милош се са мајком запутио у Беч где је после анализа, лечења и не баш једноставне процедуре, у којој је учествовала и држава Србија која је обезбедила потребне гаранције, трансплантација успешно обављена 27. октобра.