Дивља свиња пустоши усеве на Космају

Све што има створио је дека Војислав Банковић деценијама вредно радећи на њиви у родном му селу Рогачи, у Сопоту. Иако га је старост стигла, научио је стари домаћин да ради, оре и сеје, јер, када порасте биљка коју посади као да се и он поново роди. Зато га и море бриге деценију уназад, јер му њиве постадоше, како каже, као Скадар на Бојани. Све што на пролеће посеје дивље свиње до лета поједу.  

Плодне парцеле је узорао, па их сад са комшијама обилази и јадикује, не зна да ли и овог априла да у оранице од Космаја ка Великој Иванчи посеје кукуруз кад му се ова работа годинама уназад не исплати. Највећи непријатељ Рогачана је дивља свиња, која им, објашњава старина, једе усеве чим у земљи исклијају. Ловци су, кажу, недавно организовали хајку на свиње, али се сељани жале да није много помогло. Пре више година, ова животиња проглашена је на седници општине Сопот за штеточину, али ни то није вредело. Како кажу мештани, то је био једини начин да размножавање ове врсте сведу на разумну меру, али Ловачки савез Србије, кажу, није прихватио општински предлог, што пољопривредници жестоко осуђују. 

Живорад Милосављевић, председник општине, истакао је да је учинио све што је могао, прогласивши дивљу свињу штеточином.

– Када то републички органи нису потврдили, ја сада ништа не могу, то је изван мојих надлежности. Месно удружење ловаца живи од чланарине и нема новца да оштећеним пољопривредницима увек надокнади штету, па и ловцима дивље свиње једу усеве. Помажу колико могу, па купују кукуруз и бацају свињама из шуме, да не би пустошиле њиве. Проблем треба да буде решен на неком вишем нивоу – објаснио је Милосављевић.

Банковић каже да никако не може да наплати одштету за пропале прошлогодишње усеве.

– Шест пута сам због овога долазио на суђења и имам утисак да збијају шалу са мном. Убеђују ме да ми питоме свиње једу жито, а од њих у околини њива ни трага ни гласа. Оно што дивље свиње преко ноћи учине требало би 15 домаћих да ураде, а оне не излазе из својих обора. Већ годинама пратимо трагове, истражујемо куда иду дивље свиње. Палимо гуме да горе поред њива, остављамо псе да стражаре, бацамо петарде да растерамо свињске напасти, али никакве користи од тога нема. Док сам недавно орао њиву видео сам пет дивљих свиња, као да вребају када ћу да посејем кукуруз – јада се Банковић.

Иако му родитељи живе у иностранству, Драган Павловић (38) није могао да напусти своје село, већ се придружио малобројним младим Рогачанима који су одлучили да живе од пољопривреде. Оснивао је он раније и фарму свиња, модерно је опремио, засејао велике житне оранице, али му је бизнис брзо пропао, јер је кукуруз пре стигао до њушки дивљих свиња, него његових питомих за које га је окопавао и ђубрио.

– У Ловачком удружењу „Космај” нам говоре да то нису наше свиње, већ да долазе из Младеновца и Барајева и да они ту ништа не могу. Нисмо ми луди, знамо да дивље свиње живе на нашој територији, виђамо их. Толико су се намножиле. Миладин Жујевић, председник локалног Удружења ловаца, недавно је у јавности изјавио да их има око 200. Прошле године био сам у мањини којој су надокнадили штету због поједеног жита, али ове године ништа од тога – каже Павловић.

Иако има око 12 хектара земље, плаши се да и ове године на њој засеје кукуруз и узалуд баци новац. Зато је на потесу којим не иду дивље свиње узео под закуп туђе оранице. Плаћа другоме сто евра по хектару. Не исплати се, каже, али не може да мирује, мора нешто да ради. 

Долазили су и вештаци и из Београда да процене штету. Њихов излазак на терен сељаци су лане плаћали око 8.000 динара, а за надокнаду штете нуђено им је око 6.000 динара.